Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 88

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

се спотичете због недостатка искуства и разборитости. С тога је тим иужније, да се држите правила: да ништа ие радпте, ве предузимате и пе говорите прије, него добро размпслите. А први и ндјсигурнијм корак за то јест: Иутати, када у вама ври страст; пишта пе рађити, кад осјеЛате, да сте душевно растројени. Нека вам то буде правилом како у радости, тако и у жалости. Ми мислимо, да вам је из искуства познато, да, кад би ви више собом владали, могли би избјећи многе неугодности, Вп сте сами кроз своју самовољу и сграсти постали убијце своје среће. Све, што хаКелае да чине вама Љјди, чинише и ви њима (Мат. 7. 12) Избјегавајте сваку иеиравду, снпсходљиво се попаптајте према другима, а строго према себп сампма. У поступцима вашима показујте човјекољубље према непознатпма, вјерност према пријатељима, великодушност према непријатељим а; Будтае опрезни при и/збору иријатеља, избјегавајући увијек и у свако доба хрђава друштва н другове. Ларочигао будите мудри у омхођењу са жепскима. Најблагонаравније изме^у њих, оплемениће вам вашу душу прије, него најбољи н најчеститији пријатељ: а неблагонаравне прије ће је убити, него најразвратнији ваш познаник. Сачувајше уважење према себиу друштву женских. Не исмијевајте оне свете осјећаје, које ћете ви, некад, може бити, морати посветпти ваљаној жени. Младићи-хришћани! ако заиста осјећате праву љубав, достојпу вас, то иошшујте невиносш, име и мир љубљене особе. Зар може истинита љубав желити несрећу љубљеному суштаству ? . . . Ж па тијело ваше иазите да буде чисгао исшо тако, као и срце ваше. Тешко вама,

ако се похот залеже у крви вашој и постанете жртвом ваших скотских пожуда! Можете ли ви без стнда на образу ући у друштво ваших иевиних другова? Можете ли ви с чистом савјести пружити руку штвиној жени ради вјечнога савеза? Поштујте сами себе, па ће вас и други поштовати. Младићи! можда су вас наше ријечи дирнуле у срце. Ако је пстина, а ви их се сјећајте за укијек. Будите велики и добри, да се прославн дом ваш, да се поносе с вама родитељи вашп и да се дичи с вама света православна црква наша и народ српски. Још ћу вам једну рећп пз народног живота: нигда неКете бити срешнијн од других, ако не будете бољи од њих. Запамтите ове рпјечи, сјећајте их се сваки час, кад вас обхрвају страстн или вас кајање доведе до очајања . . . Боже неисцрпиви у доброти и милостп, коме се клањају све, разумом одарене твари на небу и иа земљи, и под земљом, прими н наше клањање од све душе и срца нашега! О, како се угодно осјећа жпвот у себп! Но све земаљско не побуђује у нама такова блаженства, какова осјећамо, кад узносимо наше срце к' Теби, БожеЈ када дух наш к Теби тежи! Ми^смо само тада потпуно сретнп, само тада смо весели и спокојнп! Тада је срце наше обузето љубављу за људе, ми смо готови да испунимо потребе свакога, готови смо да укажемо свима љубав и уважење. Но има н таких часова, часова тешких ио нас, када ми осјећамо у себи и злобу, и завнст, п освету, упорност и противљење старијима, љеност н небрпгу! Шта бн радили наши родитељи и знанци, кад бп дознали, да се код нас појављују такови нагони? Како би гледалп