Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 193

ника. Идући литијом, пред сваким свештеником с Еванђељем, био је ђак обучен у стихар, и носно чирак са свећом. Код Камена Помазања^ учиншпе све као и нређе, на онда пођоше Гробу. Ту опет учинпше као и пређе, и одотпе у Боскресенски храм, где се отпоче свечано вечерње. Турска војска одржавала је ред као и свагда. Сутра дан, на Цвети, у 0 часова изјутра, допратише Патријарха свечано. Лутургија је била у ВоскресенсЕсом храму. Слузкио је Патријарх са свима архијерејима и сгеоро са свима свештеницима. Литургија је трајајала до 10 часова. После литургије, кренула се литија онако исто као н пређе, само су сада били кадифели, златом и свилом везени барјаци, и што је пред литијом један носио велику маслинову грану. Одежде су све биле једнаке, беле, са свилом, увезеним цветовима. Свештенство и на])Од носили су палмове гране и запаљене свеће. Турска војска одрзкавала је ред. Све се ово свршило до 11 г ј 2 часова. После православних, носили су литију сви заједно, уједно: Ермени, Копти, Абисинци и Сирјани, јер сви они празнују заједно с нама све празнике, и држе се старог кадендара, па чак и унијати — источни католици, али они немају право да служе на Гробу Христовом. Поредак литије исто као и у правоелавних, Ерменски патријарх носи папску тијару и патарицу, а меето сакоса, неку одежду, налик на мантију са крутим, усправљеним вратником, везеним златом. Остали архијереји и свештеници носе таке исте одежде, али само без вратника. Копски архијереј, ама баш ннчим се у оделу не разликују од православног, само што шиша косу. Свештеници носе одежде као и Ерменски. Абисински и Сирски архијереј, носи одежду као Ерменски и Коптски свештеници налик на мантију, дугачку до земље и само се под грло закопчава. Место митре, ноеп на глави неко покривало као марама. Ђакони се ни у чему не разликуЈу од наших, само што Ерменски и Копсеси носе јоти и митре. ГБихова је литија трајала читав сахат и сваки је појао на спом језику и на свој глас, па се начипио урнебес. Они су правили литију само око „Кувуклије" обишав три пута.

Тог дана, на Цвети, на вечерње дошао је Патријарх просто, без церемоније. На велики понедеоник, вторник и среду, свештеници су сами свршавали у своје време пређеосвећену, а у 6 часова по подне долазио је сваког дана Пагријарх просто, и евршавало се јутреше по уставу. На велики четвртак, у 6 часова изјутра, дошао је Патријарх, не са свим великом свечаношћу, и служио је литургију у храму Аностола Јакова. После литурГије било је ^Умовеније ногу и . Пошто у то време бива свагда много народа, то, кад је лепо време, тај се обред обавља свагда пред прквом и бива врло лепо, а кад је рђаво време, онда се обавља у Воскресенском храму и бива доета муке због тескобе. Ове године бијаше лепо време и овај је обред Патријарх обавио пред црквом. Да бп свима било на видику, прави се пред црквом узвишени помост а према њему, о дувару аврамовског манастира, окачи ее вештачко начињена иредикаоннца и поред ње једна велика маслинова грана, која представља Гетеиманску башту. Око номоста, у приличном растојању, стоји турска војска и штити од потиека народњег. Народа бива хиљадама хиљада и по земљи -и*по крововима и на сваком меету, где само може стати човек. Места се ова продају за скуп новац. И тако, дакле, по свршетку св. литургије после заамвоне молитве, читају се по чиноположенију извесне молитве и ектенија, односно умовенија ногу, и онда се креће литија из цркве на поље. Пред литијом иде у фелону свештеник с Еванђељем и одлази одмах на нредикаонпцу. За њим ил,е један монах и на левом рамену носи једну доста велику ћупу, у којој стоји велика кита од разног цвећа, и он пј еетавља „ человјека во скудељницје воду носја " (Лук. ХХП. ст. 10; Мар. XIV. ст. 14). За њим иду чираци, кр^тови и рипиде, а за овима дванајест свештеника у потпуном облечењу како су служили литургију, и за њима Патријарх окружен ђаконима. Пошав но мосту, литија се заустави на пола пута, а свештеници и Патријарх дођоше пред врата Воскресенског храма. Патријарх, окренут храму, прекрсти се три пута и поклони, па се онда окрете помосту, а свештеници по чину стадоше око њега у два реда.