Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

- Стр. 307

ситељ, кроз кога ее вјером може епасти; да су срества, која је Он уетановио и дао својој цркви преко апостода, са евијем потребна и потпуно моћна да оправдају и спасу евакога, ко их с вјером употребљујући прима? Шта је велим вјечна блага? изгубиће не само вјечна него и времена, јер свпкога невјерника оставља бозкнја благодат, а виђели смо да ко н~е нема, не мозке чинити никаквијех добријех дјела, — а по томе готова му је пропаст и временог и вјечног живота. Загледај само у св. Писмо, па ћеш виђети каква је дјела чинила права вјера у Бога, код појединих и код многијех. Ево н. пр. како пише блажени Павао у својој посланици к Јеврејима: „Вјером познајемо да је свијет ријечју божијом свршен, да јесвешто видимо из ништа постало. Вјером нринесе Авељ Богу већу жртву него Каин, ... и кроз њу он још мртав говори. Вјером би Енох пренееен да не види смрти. . . . Вјером Ноје, примивши заповијест и побојавши се онога, што још не видје, начини ковчег за спасеније дома својега, . . . и поста нашљедник правде по вјери. Вјером послуша Аврам кад би позван да изиђе у земљу, кој у шћаше да примп у нашљедство . . . Вјером дође Аврам у земљу обећану .... Вјером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни, и роди преко времена старости . . . Вјером приведе Аврам Исака (свога јединца сина да закоље Богу на жртву), помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути... Вјером благослови Исак Јакова . . . Вјером благослови Јаков свакога сина Јосифова . . . Вјером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих. . . . Вјером Мојсија, пошто се роди, крпше три мјесеца родитељи његови . . . Вјером Мојсије, кад би велики, не хтједе да се назива син кћери Фараонове . . . Вјером Мојсије остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше онога, који се не види, као да га виђаше. Вјером учини пасху и прољев крви, да се онај, који губљаше новорођене не дотакне до њих. Вјером пријеђоше црвено море као по сухој земљи . . . Вјером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана. И шта ћу још да кажем? Јер ми не би доетало времена кад би стао приповиједати о Гедеону, и о Вараку и (Јимеону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другијем пророцпма, који вјером побиједише

царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача. ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, рашћераше војске туђе; жене примише своје мртве из васкрсенија; а други бише побијени, не избавивши се, да добију боље васкрееније; а други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помријеше; идоше у^кожусима и козијим кожама, у сиротињи, у невољи којих не бијаше достојан свијет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским. И ови еви добивши свј едочанство вјером не примише обећања; јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства" 1 ). А св. МакариЈе велики у својој бесједи о „чувствов. срца" 2 ) вели: „Ко хоће да дође Господу, да се удостоји вјечнога живота, да у њему Бог пребива, да прими св. Духа: он треба да најприје тврдо вјерује у Тоспода , у свему да извршује Бзегове заповијести и у свему да ее одрече од свијета (на име да се не поводи по жељама тјелеснијем, које наводе на гријех), треба такође да се Богу моли п да не губи надања, него једнако да очекује помоћ од Господа и свагда да мисли на Н>ега. Послије тога он треба да се усиљава, да чини свако добро и да извршује све божје заповијести, па ако срце његово, због гријеха што је у њему, и не би то хтјело". Из постојане вјере у Бога, односно у вјечни живот проистичу и остале врдине као природне пошљедице вјере. Тако евештеник, који тврдо ВЈерује у Бога и у све што откривени^и ггисани божји закон каже и заповиј'еда^, боји се Бога, он је богобојажљив. И то је дакле врлина која ее од тебе тражи. б) Богобојажљивост. Са свијем је природно да се слуга боји свога доброга гос-подара, који му за његову вјерност и поштену радњу јамчи достој'ном наплатом. Он га је примио у своју кућу и предао му у руке своје имање, рекавши му: ако ми будеш у мањијем стварима вјеран, повЈ - ерићу ти и дати к томе више од тога 3 ). А зар ниЈ - е тако с !) Јевр. XI, 3., 4, 5,, 7.-9., 11.. ]7., 19.-24., 27,—40). 2 ) Мак. вел. 1. бесј. о чуствов. срца, гл. 13. о) Мат. XXV, 21. и 23.; испор. Лука ХП, 44.; 37. ХХП, 29. 30.