Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 332

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

II за књигу дорасло, — не шал>у га у школу: „Нек расте, — оно је још мало, слабо!" А за годину илн две, оно је већ, говоре, прерасло! Тако пролазе најлепше годпне за учење; дете расте у незнању, а мамица не може да га се нагледа: „какав је пун, леп, соко мајчин, срце моје!" Соколу је све допуштено да ради, све може, не забрањује му се. Где су части, пијанке ■—■ он је онде, где се гадне речи говоре, . срамне песме певају, — он је онде; Соко се прекрстити не уме, „Отче иапгк-а не зна. — За „десет запонеди" већ и не питај; а ракију да пије, г па пуши, вннске песме да пева, — он је први. Врати се соко са свадбе, из сватова. а он као земља трештен, пијан, — отац га и мати свлаче, изувају; „Ништа! мла је, неразуман је још, дете је, — зар смо н ми млади бољи били?" А за то време соко се ни за какав посао, не брине, на уму му и у глави еасвим нешто друго — што старијп то гора ленштина и већа пијаница. Попије најпосле соко мајчин мучно стечено добро родптељско, срамоти седе власи оца и матере и пред смрт дочекаше му родитељи јадни, да њиховог сокола за крађеног коња воде у ланцима окованог у .Лавов! . . . Има додуше и такових родптеља, који тог имена „родитељ" не заслужују, — има их такових, што муче децу, туку, море гла^у, као да су им љути душмани. То је тако^е гадно. Разумно хрпшћанско васпитање деце у том се састоји, да их љубе, а не мазе, да их од малена привикавају и уче књпзн, раду и вредноћи. да их уче чистоћи и реду, трпљењу, послушности и поштовању према старијим. Сачувај Боже, да се дете од малена привикне лењости, јер таково ће остати кроз цео живот. До три године може дете спавати колико

хоће, али у четвртој години већ га треба јутром будитн на молитву, не жалећи га н без милости, навнкнувши га да устаје рано, биће и здравије и јаче и веселије, и треба му дати ма шгогод да ради: учећи га да се труди од малена оно ће цео живот посветити својевољно сваком раду. Како се поступа са чељадима, раденицима и раденицама — то знаш: ја сам ти већ казао, како ме је покојни мој деда научио. Но заборавио сам још једно да ти кажем: никад не узимај за раденика онога, који је сам имао своје имање и протраћио га: ко свога добра није сачувао. то ће твоје још мање да жали и штеди. Соба је твоја удесна, уредна, но ипак бих ти саветовао: како дођега до мало новаца, назидај нову с удобностима, пространу. Добра је соба здравље; ниска, мрачна, хладна и влажна — болест је. Собу и све што је у њој, држи у чистоћи, што више можеш. Чистоћа у кући и на авлији јесте дика и понос домаћина и домаћице. Код кога нађеш чистоту и уредност у кући, сигурно можеш јести с њим хлеб и со п бити у његовом друштву; тај је човек добар.и поштен. А код кога је у собн неуредност, код кога је тело прљаво, а на телу су му дроњци, код тога често и душа није чисга сасвим, од тога се клони. Није забадана у св. Писму казано: ш плцјдт * и ^- к познасте (По родовима њиховим познаћете их). У кући твојој, у соби треба да су на првом месту у прочељу свете нконе не макакве вашарски замазане, него добро написани образи: Спаситеља, пресвете Богородице. Св. оца Николаја и друге. Те свете иконе опомпњаће те да твоја кућа није незнабожачка илп макакава друга, него православна, хришћанска, н