Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 346

Б-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Србе. — Зато треба да сви сложно устанете и прегнете, те да у овом племенитом предузећу Општини помогнете, да се српска школа овђе направи. — Варошани су уписали новац за градњу школе, а вас тежаке позвали су, да им помогнете камен превући и остали материјал, што је за грађу нужан и потребан, а нека браћа, која осјећају за своју вјеру и народ и која имаду у себе српске крви, дошли су и привлачили, еј вала им ц хвала им! а нека опет на жалост показаше се, да слабо маре за овај свети посао — Додуше, сада је вријеме од великог посла, али ако Бог да, док љетпну обрадите, ја се уздам, да ће сваки брат Србин што је више могуће учинити помоћп, да се овђе што прпје српска школа сагради. Чујте, браћо, како нам каже велики српскп пјесник и научењак Змај Јован — Он вели: „Дижите школе дјеца вас моле," „Јер имали горег срама и стида" „Нег' своме чеду недати вида;" „Јер ево свјетлост евијету се спрема" „А ваш да пород очију нема". Јест, браћо, као што мало прије рекох, ви нијесте имали среће и прилике да се научпте, па за то сте и остали без умнијех очију т. ј. без знања; јер као год што се без вида не можемо елободно кретати, тако исто и без знања неможемо напредовати. — Дакле: „знање је свјетлост знање је моћ," па зато треба да бар свој пород упутимо на пут свјетлости и знања. — Доста нас је покривао мрачни облак глупости и простоте! Једном треба да га рашћерамо и да га макар са чела нашим синовима скинемо, а скинућемо га онда, ако будемо школе правили и нашу дјецу у школу давали. — Вп, браћо, мислите, да је сељачкој дјеци од Бога суђено да п она морају остатп на селу да ору п копају и да од сељака не

може бити научен и ббразован човјек. Нпје тако. Колико ми имадемо научније и ваљаније људи, који су поникли II з сељачког сталежа, па су се као научењаци или трговци прославили и своме народу од користи били. — Колико имаде ваше дјеце, која имаду особиту вољу и дар за науком, и кад би се школовала, могла би временом бити вриједни људи и срби и користити своме роду. Завршујући овај мој говор, позивам вас, браћо, ријечима Змајевим. „Диисите школе, дјеца вас моле" „Скинп ми, бабо, с чела облаке, „Недај ме, бабо, у нросјаке! „Не штеди бабо рад, добра мога, „Смилуј се бабо, тако ти Бога!, „Јер биће дана, ал неће среће, „И биће људи, ал' срба не ће, „Помози, бабо, помоћ' ћу и ја „Да српско име јоште проеија." Позивам вас, да овај глас топло прихватите српском срцу свом, те да што више уложите жртве и труда, да се овђе нова српска школа направи, и да своју дјецу у пркву и у школу шаљете; јер само на тај начнн одржаћете се као српски народ у својој светој вЈери православној; бићете достојнисиновисвојихвриједнихпрађедова; Ваши синови биће онда поштени људи и добри срби, п ваше шћери биће вриједне српске матере, које ће свој пород васпигавати у страху Еожијем и српском поштењу и родољубљу, а не у луксузу и моди, која иметак упропашћује и српски образ и поштење убија. — Само на тај начин, велим, можете се надати, да ће вас благаслов Кожнји пратити у свима данима живота вашега. и да ће Благодатч. Гоепода н.ишгш 1(8м Хјштл н -нокок-к Еом Оцл И Пј>НЧЛ[Т'Г( К(АТНГШ Д^Х' И ЕМТИ (О ксб.нн К.1.ИН 11.1 к-кки — Амин.

ОСВЕЋЕЊЕ „ КРАЕУГОЛНОГ " КАМЕНА, ТЕМЕЉЦА. као и цпјеле оспове, темеља, срп. прав. цркве у Бос. Дубпцп на дан 30. априла 1895. и оппс свечаностп.

Варош Бос. Дубица, лежи на врло лијепом . положају кристалне и врло здраве ријеке „Уне", на подножју користоносне чувене и у срп. народ. пјесмама опјеване планине „Козаре" ; испод које се тако звано „Поуње равно", са својим убавим

и плодоносннм пољанама пружа ! Мјесто п околина Б. Дубице по своме самом природном положају, мора сваког страног, а оеобито у овој струци, путника путопиеца —■ да очара и завара својом бајном и романтичном ласкавом