Bosansko-Hercegovački Istočnik

3

Св. .9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 853

Здравица је била врло дирл.ива и према царској особи достојанствена! Говорник је у здравици описао прошлост, сравнио са садашњости и т. д. која је збиља на миле госте велика утиска чинила;н пропраћена са бурним: живио! А српско тамбурашко друштво, које је склопљено од српске омладине дубичке, које је за другим побочним столом — стојећи одсвирало и отпјевало царевку: „Бозке живи. чувај Боже ..." са врло умиљатом армониом! Гости опет свак на своје мјесто посједају — продужујући даље ручак, све је брате весело и раздрагано — да није човјек, управо вјешт ту радост, расположење и задовољство: гостију, опгатине, грађанства психолошки описати и окитити у правоме смислу и достојанству српског правог весеља како постоји! Послије неке отпочивке устане српски мјесни учитељ г. Манојло Пушкар и напије здравицу Његовом Високопреосвештенству госп. Ђорђију Николајевићу, као честитом и вриједном српском Архипастиру, књижевнику и српском дравом узор добротвору и т. д. и т. д.; ову је здравицу учитељ говорио у име мјесне српске правосл. цркв. школ. општине, свештенства и народа. Г. учитељ )е здравицу врло красно — као што збиља нага мили и многозаслужни г. митрополит Николајевић и заслужује — сваку славу, признање и хвалу од нас, његовог народа — изговорио. Здравнца је са врло великим одушевљењем примл>ена и саслушана од стране милих гостију ; а свештенство п други појци отпјевали су „Тон деспотин ке архијереја и мон кирије ..." А тамбураши су опет свпрали и пјевали: многаја љета ! Гости су сви при овој здравици стојали, и врло задовољна и весела лица изгледали, здравицу су са највећим задовољством саслушали и с одушевљењем примили ! Пречасни г. прото Јован Зечевић, видећи на народу, како свога честитог и сваке хвале вриједног старину Архипастира — народ високо цијени, поштује и уважава, није могао да проиусти, а да овакову узвишену ствар — ствар идеалну, не саопшти одмах брзојавним путем, Његовом Високопреосвегатенству, што је и учинио. Брзојав гласи по саставу г. проте овако: „Митрополит Николајевић. (Јарајево. Сад баш овђе при овоме свечаном обједу (банкету) на своме реду држана Вам је здравица од стране мјесне српске правосл. цркв. школске општине,

врло дирљива и значајна; као своме честитом Архипастиру, меценату и добротвору српског народа! Здравица је како од стране одличних и милих гостију, тако и од стране присутног многобројног српског народа — са највећим одушевљењем примљена и поздрављена са бурним: живио! Што Вам по својој званпчној дужности на повољно знање доставља Ваш духовни син, цјелујући Вашу свету десницу — Вама свагда услужни: Јован Зечевић прота. Истог часа овај је брзојав прочитан гласно народу и својим путем одпремљен Његовом Високопреосвештенству госп. Митрополиту у Сарајево. Трећу здравиду напио је г. Јово Субановић Високој земаљ Влади, растумачивши сва доброчинства, која чини наша Висока Влада народу у овијем земљама — у подручју своме, без разлике вјере и сталежа; пак позва сваког на признателност, захвалност и сваку послушност према Високој Влади! Истакнувши и њезин висрки дар градњи новозапочете мјесне цркве и т. д. Ова је здравица врло срдачно од стране народа стојећи саслушана и примљена уз дуготрајно клицарве: Живила наша Висока земаљска Влада! Завршио је са четвртом здравицом г. Пера Субановић српској правосл. цркв. школ. општнни, грађевном одбору, српском народу и т. д. коју је умио старац онако јуначки у правом српском духу извести — на свз опће задовољство присутних гостију; која је са лијепом братском љубављу примљена била. Ово су четири здравице. које су по установитом програму изговорене п напнте, и које овако свечаном народном обједу — односно свечаности, треба да сваки на своме мјесту се уздигну! Послије овијех здравица, г. Јово Субановић позвао је са својим умјетничким говором присутне госте, — на добровољни прилог, — да сваки дарива у готовом новцу, што је ко могућан и ваљан у име градње новоотпо чете цркве. Присутни гости на позив су се топло и одазвали; јер је за један сат пало колико је писцу ових редака познато — 802 форинта у готову новцу. Кад се узме,^д,а је ово доба. од године најнезгодније (осим ајлучара) за сваког; и да је народ овамо врло осиромагаио, видп се да тај народ још није на се и Своје заборавио; јога да живи, н да је јунак! Слава теби дични и племенити народе српски!