Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр 150

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

веник, желећи радије да умре од руке очеве него да му ее успротиви. А како су високо иоштовалисвојеродитеље древни људи. Ко је био Соломон ? Чувени мудрац, силни цар, иа и за њега читамо, да је, кад је дошла к њему мати његова Вирсавија да га моли аа неку ствар, устао пред њом и поклонпо се и да су поставили ирестол за метер цареву и она је сјела њему о десне стране. Најпослије, највећи иримјер покорности родитељнма показао је сам Господ наш Исус Христос, као што нам о томе свједочи св. Јеван. |>ел.е; слушајући своју пресвету матер учинпо је он и прво чудо своје у Кани Галилејској, претворивши воду у вино. А какав је примјер њежнога старања показао он онда, ка-д ју је с крста препоручио бризи свога најмилијега ученика, Јована ! Дјецо љубите и поштујте своје родитеље! Влагослов родитељски не тоне на води и у ватри не сагоријева. Молитва родитељска не ће допустити да погине човјек — она помаже са дна мора, Колико се дјеце излијечило, колико их мртвих васкрсвуло, колико се на пут кајања обратило молитвом родитељском ! Блажени Августин, до свога крштења, одавао се са свијем безбрижно грјешним насладама. Отац његов, као незнабожац, ни мало се није старао да се срце његова сина исправи; но мати, као побожна хришћанка, дубоко је тужила о томе, плакала је и молила се, да би сам Господ ишчупао драго јој дијете из бездне порока. Плакала је, како примјећује сам Августин, више, него што оплакују друге матере смрт своје дјеце : јер је видјела његову духовну смрт." С дубоком тугом при^е она једному Епискону и исприиовједивши му своју тугу, замоли га, да се моли Богу за сина. „Мди смиром рече јој

светитељ, поступај тако, као што поступаш сада ; није могуће, да би дијете ради толиких суза и молитава погинуло." Ријечи тога пастира остварише се. Августин, чудним начином обраћен у хришћанство, постаде не само радост своје матере него и утјехом цијеле цркве, славним учитељем и чврстим бранитељем њезиних светих истина — ријечима и дјелом. Такојемоћна родитељска молитва код Бога ! — А ево један примјер и о томе, како Бог строго казни оне, који не поштују родитеље: један пут доведу к св. Партенију једнога младића, којега мучаше јако нечисти дух. Св. старац. који је својим чудотворним молитвама лијечио болне кад би само погледао на страдалнике, без икакве просбе с њихове стране, — сад, погледавши на младога човјека, окрену се од њега с негодовањем. Родитељи бјесновитога, клецајући пред светитељем, мољаху га са сузама да се смилује њихову сину и да га ослободи од велике несреће ; но Партеније одговори : „син ваш није достојан излечења ; јер је дух мучитељ дат њему за то, што је он вас погубио." И само из љубави према остарјелим родитељима, и на њихову постојану еузну просбу и на скоро — пристаде св. старац да се помоли Богу за младића, и тијем га избави од страшнога мучења. Праведно говори св. Тихон, да су такова дјеца, или шта више изроди, гнусни. Слово Божије изриче њима грозно проклество: ироклеж дајв који би ружио оца својега или машвр своју (Второз. 27. 16); и по закону Мо1Сијеву такови бп се предавали смрти (тамо). „И тако. чувај се хришћанине, да не вријеЈјаш родитеље евоје, — савјетује тај исти светитељ, — да не осјетиш на себи руке Божије. Ми немамо послије Бога већих доброчинитеља до ли родитеља.