Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 263

Господа Исуса Христа, није одношај подчињености и господства, него така веза брасшва, у којој би цркве хришћанске разних страна и народа нри јединству вјере саме утрављале и уреЈјивале сво]е иослове : биле независне, слободне и равне^ а само једна другој љубављу иомагале, т. ј. савјетима, опоменама, жртвама и сл , а не једна другој господариле. У ванредним пак случајевима, кад би потреба захтјевала да се чује глас опће власти црквене за све хришћанство, одлучио би васел>енски сабор, на ком би свака црква имала свог преставника, и гдје над сабором не би стајала никаква власт, осим невидљиве власти Духа Божјег, који говори устима сабора. Међутијем јединство, какво нама православнима по поруци из Рима предлажу његови комисари, не значи јединство у име Исуса Христа и Бзегове једине, саборне, апостолске цркве, него у име папе и његове римске цркве ; другим ријечима јединство или унија римо католичка тражи од нас православних хришћана, да признамо старјешинство и власт римске столице над свом васељенском црквом, и уједно да примимо све римско учење или исповиједање вјере. Притом пријатељи уније обично говоре, да неће онима, који ју приме наметати својих римских обреда п обичаја, него да ће им дозволити да држе своје старе обреде и обичаје, шта више да ће их једнако уважавати и поштовати као и римске. Ето како тумаче они своју унију. То је дакле та „старл мисао и жел.а", коју и „Балкан" заступа „новом Формом". Иа ко ће да вјерујеш љубави његових иокретача ? Ко да назове поеао њихов озбиљним?\ Него, да без потребе не дуљимо, — посдије тога што ми знамо о нашој православној цркви, о цркви римо-католичкој, о истинитом јединству цркава као и о томе, шта је унија, ми можемо укратко а отворено поручити сада и свагда господи око „Балкана", да нам њихова унија: 1 . није •аотребна. На што би нам она, кад и без ње ми исповиједамо истиниту вјеру, св. православље ? Зашто се подчињавати римској столици и цркви, кад ми стојимо у синовљој послушности спрам матере наше, једне, саборне, апостолске цркве, и у њој налазимо све што нам треба ради спасења у Господу нашем Нсусу

Христу, који је једини Глава те цркве ? Што нам још може дати унија, кад је она : 2. сама по себи незакониша, неаравилна. Кад знамо да је папино старјешинство у цркви дјело, које се противи јеванђелској истини и учењу седам васел-енских сабора, да се надаље противјеванђелске све новотарије, које су унесене у римо-католичко исповиједање вјере, и да њих није исповиједала црква седам васељенских сабора, тад је незаконита и унија, која захти јева од православних да све те новотарије приме. А та незаконитост и неправилност не може да се збрише тиме, што се за унију обећава чување старих православних обреда. Сваки паметни хришћанин мора да зна, да обред има своју цијену, снагу по вјери која га одушевљава, да је вјера претежнија од обреда, да ко се одрече већега, тај лакше може да се одрече и од мањега, на што и рачунају, по свједочанству историје, нроповједници уније. А кад је све то тако, залуд ћете полемисати да нас увјерите да није, — тад унија 3. није јединство братско, макар колико се пренемагали да нам докажете противно. Унија ваша није плод духа хришћанскога, него духа властољубља. Творци њени, најлукавији људи овог свијета, нигда нијесу хтјели хришћански признати пред православнима, као пред браћом, своје кривице, него су свагда радили да их хитрином, пријеваром, огњем и мачем, једном ријечју насиљем сваке врсте мјесто љубави братске, отргну од њихове свете вјере и приморају да приме њихове погрјешке. Не-не, унија није створена ради братства. као што се и не подржава ради браства, него ради раздора и неслоге. Она нама није донијела никаква добра. Ради ње били су сиромашни наши храмови, биједни и јадни били смо и ми сами. Сами спомен уније буди у нама најжалоснија чуства . . Маните се дакле, гоеподо, емијешна посла. Вашим „Балканом" само ћете позлеђивати ране измученим синовима светог иравославља на балканском тропољу, но за чим сте прегли не ћете постићи; јер је прошло оно доба, кад су људе ради вјере, због уније, у тавнице бацали и на вјешала стављали.