Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 265

остављен, од мајке ожаљен, од свијета прогоњен, понижен, мучен, исмијан и разапет" погледа у небо и повпкну иза глаеа: — „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио!?" — И опет повикну и тешко уздахну и смртно уздахну . . . 0 велика дубина премудроети и промисла божјег, ко да те измјери, и путе Твоје, ко да пронађе ! ? О тајно страшна, тајно свију тајни, чијем да те докучимо ?! 0 небесна, неисказана, о неизмјерна л,убави и снисхождености Христова, како да те примимо, чијем да те вратимо ! ? „Нек умукне евака плот човјечја, и нек стане са страхом и трепетом и ништа земно у себи нек не помисли: царк ео царстк&кчцирц и господћ госпсдств^мкцихтх, приходитт* заклаТИСА И ДаТИСА КТх сн 'кдк к-крнилгк!" И да се сва пророчанства на Њзму испуне, узе један од војника и потеже копљем у само од љубави саме саздано срце, и они час потекоше из њег свети млазеви божанстзене крви, те они час, све гријехе, што су их наши стари оци и праоци починили — сапраше, и душу човјечју за све вјеке од њих опраше; а Господини Бог тог истоветног часа клетву вјечну с људи диже и власт Адову сруши и врата се рајска иза толико хиљада година отворише сваком на свијету, ко закон Хриетов прими и по њему се за живота свога владао буде. И то се све зби онога Дана, онога часа, када Спасител. наш испусти Своју божанствену душу; али људи у грешности својој ништа од тог не опазише, но само што угледаше: како се жарко сунце оног истог часа ухвати и мјесец јасни у крв претвори, како се велика тама по свој земљи разастрије и тјелеса многијех праведника из отворенијех гробова да поустајаше; и све то кад виђеше, поплашише се врло и много се у прса бише говорећи : — „Заиста је био Син Божји!" Ето благ. хришћани, ово ви је укратко испричана вијест данашњијех мука Христовијех, и пошљеднијех часова из његова живота на земљи, часова, који су Небо са Земљом сјединили, нас грешне с Богом измирили и просто све оно испунили, што су вијекови зидали, све оно исправили, што су вијекови гријешили. Па сјећајмо се, љубезнп моји и драги, сјећајмо се тијех по нас најзнатнијех часова и мука Христовијех и љубави се ЈБегове сјећајмо, која

нема дна наспрам нас грешних људи, која га је с неба на земљу и свела, уз Њег и при крсним мукама остала, па се с Њиме и на пријесто небески узнијела. Ње се, благ. хришћани, сјећајмо вазда, и у животу своме настојмо, да му љубав за ту свету љубав повратимо и колико нам је могућно, да му се за драгоцјену крв одужимо. А одужићемо Му се, драги моји, тек онда, кад будемо Његове свете заповјести испуњавали, од којијех су — слушајте — ове двије најпрече и најглавније: 1. Лзуби Бога свом душом, свом помисли и свим срцем својим и 2. њој подобна: .Буби ближњега евога као самога себе. У ове двије заповјести сви су закони и сви пророци о њима висе. Па кад ми Бога са свега срца, а ближњега свога као и саме себе љубили будемо, тада ћемо равном мјером љубити и Сина Божјег, јер Он за Бога рече : Ја и Отац једно смо! А за ближње наше вели : Што гођ који ближњем своме чини, то нек знате, мени чини! Ето тијем путем само одужићемо се Христу, тијем начином само постаћемо синови његови, и као таки престаћемо више и гријешити, престаћемо гријесима Оца Небеског вријеђати и Спаситеља свога распињати, јер заиста, заиста зам кажем: Сви тешки, сви мали и велики, сви знани и незнани наши гријеси, }есу неправедно мучење и распињање Христово, јесу хуле и љуте ране од трновог на свету главу Његову положеног вијенца. Па с тога, драга браћо, знајући, да нас је сваки у животу своме безаконим поступцима својим сплео неки мањи, неки виши трнов вијенац на глави Христовој, то вас, као пастир душа ваших, данас, на дан општега кајања, молим и позивам, да сваки свој вијенац са главе Хр. скидамо, за Њ' се покајемо, и Спаситељу, који је невидимо овдје међу нама да се завјештамо, како одселе нећемо старе гријехе гријешити и њима Бога вријеђати и Оног њима мучити, Који нас је од вјечних мука ослободио, својом смрћу од вјечне смрти искупио ; но да, ћемо одсада његове св. заповјести испуњавати и животом својим доказати, да смо његови пошљедоваоци не по имену само, но и по дјелу и раду своме. А за потврду тога завјета с љубави и са страхом приступајте, благ. Хр. овом пзображењу Христовом и цјеливајте га са ријечима наше матере цркве: ОтМва долготерп^кин« тво(*и8 Господи !! Амин ! 3. П.