Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 346

Б. X. ИСТОЧНИК

Св. 10

сколастика, која је сидом хтјела да савије ум и мислн љуцке и иодчиии их богословији, а слабо је марила да са хладиим и објективним разлозима убиједи слободоумњаке о истинитости богословских теорама, а обори њихова сумњива расматрања. Век од XV. вијека валазимо научни атеизам, али ту је још у повоју. У почетку XVI. вијека сретамо „Утопије" Т. Моруса, дјело са којим би се хтјело створити нове социјалне уредбе. Поеље њега долази Бекон Веруламски, као отац новнје филозофије 1 ), који стави, на суирот сколастици, научно испитавање природе посматрањем и експременталиом, али ни Бекан небијаше зашао у крајност, ]ер он као изврстан метафизичар 2 ) ни]е мбгао доћи до негације највишег бића и потребитости религије, него је морао изјавити да: „сиромаштво у науци и повргано знање филозофије доводн људе атеизму. . . — Познији енгЛески филозофи као Хобес и Џ. Локе били су много д,аље од поштовања религије, а ближе атеизму. Овај посљедњи са својим дјелом: „Екзау ап ћптап (тгег^гагкПпр-" (Нокушаји о човјечијем разуму) основао је сувремени емпиризам. Посљедњи филозофи евглески као Д. Јум и други отишли еу још даље. али некако унијек њихове су се мисли кретале у границама „деизма". и тек у новије доба почео се опажати реализам у строгом смислу, у енглеској науци. премда се он у животу тога народа могао врло давно примјетити. Осврнемо ли се на француску филозофију, наићи ћемо на сасвим други 1Ч > Др Ј. Шер: „Опгата историја кшижевности" срп. превод Ст. Новаковнћа, кн>. Ш. стр. 24 ») Фр. Енгелс; „Развигак социјализма". етр. 27.

правац мишљења. Метафизичкп правац мишљења може се наћи само код Декарта и то врло у малој мјери. јер је дијалектика главна црта његоке филозофије. Апсолутизам Луја XIV., као и апсолутизам пркве у Француској, створили су неколико филозофа са особитим мислима> алм сви су ти филозофи праве атеисте. Докле Русо држи, да је религија потребна као проста гра^анска установа, дотле Монтески, Волтер, Халбах и Енциклопе дости жестоко се окомише на све оно, што би носило на себи печат божанствености. Иа тај начин они ств Јрише милионе атеиста у Француској у свима сталежнма и револуција је била неизбјежна, само је требао ко да почне. Када су се оејетиле зле посљедице атеизма, покушаше некн да створе какву нову религију и на тај начин постаде: „позитивазам" или научна религија, коју основа Ож, Конт. Премда је и позитивазам. у неку руку атеизам, то су ипак филозофи, из реалистичке школе, одбацили и ту религију, јер су у њој нашли много мистицизма 3 ). Француска филозофија имала је великога уплива на њемачке мислиоце и ови су постали више атеисте него и сами Французи, — вишн у толико, у колико је Њемачка била буна, на којој су се догађали сиднн вјерски ратови, а особито за вријеме реформације, те су се у тој конфузији и вјерскн појмови народа помели; али и осим тога њемачки филозофи сусретају човјека са хладним разлозима, ко]н веома упливишу на човјека, те су и данас неки њемачки научењаци највеће атеисте. 8 ) Св. Мајрковић: „Реални правац у науции животу" стр. 140.