Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

В.-Х. ИСТОЧПИК

Стр. 391

Браћо свештеници! и нама се указје сунце љепших дана. 8а духовног вођу сад добијемо мужа снажна и тијелом и духом, мужа и архијереја, који добро познаје стања наша, те ће их и унапредити; али и ми постајемо обвезнији нашој пастирској дужности. Не велим да се није и доеад радило, но одсад треба и боље. Ко ваљано ради и ^е се старији слушају и потптују, ту и Бог помаже. Да стечеато љубав и наклоност свога архипастира, дужни смо у свему бити савјесни. Нашим радом потпомажимо га у пословима прквене управе, вијерно испуњавајући налоге и непредузимајући ншнта важнпјег без питања и саизволења архијерејског. Учите народ у ватним парохијама, да се цркви и своме свештенику обраћа и да не срља стрампутицом, скврнећи св. закон и остале хришћанске светиње. Проповиједајте мир и слогу свима. јер нам је у томе и наш и народни напредак. Не мијешајмо и не плећимо се у туђе послове, оне, који се нас не тичу. Нашто је ко постављен, онога нека се и држи. Презиримо и осу|>ујемо љеност и друге пороке, као: лаж пијанство, клеветање, хулу и у опште развратан живот. Ко тако буде чинио, испуниће закон и задовољити свога архипастира, који ће своје добре свештенике удостојавати своје архијерејске милости 1 и награде. Црквени одбори нека су чврсто скопчани за своју јерархију, нека цркву и њезин иметак не сматрају као своју властитост, него ли као добро, које им је цркка и народ повјерио. Архијервј је главни надзорник свега што цркви ирииада; с тога нека му се црквени рачуни на преглед поднесе и у свему у управи црквеној његова савјета и пристанка тражи. Слога и љубав нека влада ме^у одборским члановима и ме^у свима, а особито брачницима, који су једно другом на супружеску вијерност заклети, па ће то одлакшати посао и црквеној власти, пред којом се брачне парнице дижу. Свештеници нека своју паству уче и добрим јој угледом предњаче, а ова опет нека своје духовне пастире пази и дужно им поштовање указује. Мјестимичне размирице између народа и свештеника нека престану, јер то подрива срећу народа и доприноси назадак и у самој цркви. У осталом држимосе сви прописа црквених; испуњавајмо и гра^анске дужности и обвезе ; дајимо „Богу божије, а цару царево", љубимо истину поштујмо свачије право, живимо примјерним животом, па ће нам и другн признати да смо људи и цијени ће нас по заслугама нашијем 1 ). Ј ) Ону кратку биљешку на крају „Источника" у прошлом броју „Једва једном " нијесмо могли ставити на достојно мјесто, јер је лист већ био завршен, с тога нека нам се то не замјери. Ур.

Г

€°1с !"