Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 92

у чуђењу запита Спаеитеља: како ме познајеш ? Спаеитељ му одговори; ире него што те позва Филии, видех те, кад бијаше иод смоквом (—4у). Одговор тај јот више задиви и емути Натанаила. Из говора тога, Натанаило јаено увиди, да Иеуе Христое није обичан човек, него је тако еуштаство, које влада својствама Вожансшвеним , од чијег погледа немогуће је скрит се, који све види и све зна, и с тога је кликнуо: Рави! Ти си син Б/жји, ти си цар Израиље.в (—49). Да, браћо, Господ је наш свугде, — нема места, где га неби било. Он све вндн и зна. . . Нема тварп непознате пред њнм, — говори. св. Апостол,— него је све голо и откривено пред очима Његовим (Јевр. 4, 13); Може ли се ко сакрити на тајно мјесшо да га ја не видим? гсвори Господ. Не исиуњам ли ја небо и земљу ? (Јевр. 23, 24). Еуда бих ошишао од Духа твојега, и од лица твојега куда бих ухаекао ? — говори ев, цар и пророк Давид: Да изиЈјем. на небо, Ти си онде; да сиђем у иакао, онде си. Да се дпгнем крилима од зоре, и преселим се на крај мара; и ондс 'Ке ме рука Твоја видити, и држати ме десница Твоја (Иеал. 13^, 7 —10). Госиоде! — у молитви к 1.Ј0гу виче овај исти дар и пророк : ; Госиоде! Ти знаш кад седаш и усшајеш; Ти знсии иомисли моје из далека. Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све иутеве моје видиш. Још нсма речи на језику мом, а Ти госиоде, све знаш (Птал, 138 1—-4). Госиоде! иред Тобом су су све жеље моје, и уздпсање моје није од Тебе сакривено (Псал. 37, 10). Ниеу сакривена од Господа и наша, браћо, како дела, тако и срдачне помиели и жеље, и узднсања. Свуда приступи Госиод, свагда види и добро зна свакога од нае; то, — ради сопетвелога блага нашега, — и нама је потребно свагда видшин ирсд собом Госиода (Псал. 15, 8), као што га је свагда вндио пред собом св. Давид. — Дакле јеси ли код куће и онде се побожио од срца молпш Богу: опомени ее, да је Госиод близу тебе (Филиб. 4, 5) види тебе и слуша молитву твоју. Полазиш ли на рад и у време рада обраћаш ли миео своју ка Господу, мислаш о доброме и за душу корисноме: знај да је Он — Гоепод — с тобом, и види благе мисли твоје. Идеш ли у храм Iзожји : сети се, да је он с тобом, и види твој добри труд. Молиш ли ее Богу са

Св. 3

усрдношћу И побожношћу у храму, уздиШеШ Ли грееима : оПоМени Се да те он вИди, слуша уздисање твоје. ИостпШ ли, као што треба^ ради угађања Богу и ради спаСеЊа душе своје; знај, да Он внди твоје добре намере, Долазиш лп са ;скрушеним срцем на исповеет ка опу духовиом, са страхом ли и трепетом приступиш св. '1ајнама: знај, да Господ види твоје скрушено н емирено срце. Трудпш ли ее да одољеваш иевСуШсњиМЛ 0 еаблазинма. — да се уДаЉаваш од празних Ц гадиих рећи И КЛевеТања, Да се бориШ еа Дру гим којиМ грбсима и сТраетиМа: знај да Он види 1 хвој труд и наиор. ПодноСИШ ли трпеЉиво, .Лез роптања, увреДе и жалоСтИ, беде и пскушења: ономеИИ се, да Он види твоје жалостп и твоје етарање да их велпкодушно подносиш. Дајеш лп милостињу бедном сиромашку, иоеећујеш ли болеенога, тешнш ли несретнога, жртвујеш ли добровољно, радн блага ближњега. свога, На к!аКВо богоуГоДно дело: зНај, да Бог виДн Твој добрп рад п ДелаЊе. Речју, ма какво Добро де.10 учинио, знвј и <>поиињи се, да те гоепод видн и зна добра дела швоја и шруд ш.вој и трил.сње швоје (открив. 2, 2) — Опомпњаше свуда ИрПеутносТи п свезнања БежијеГа одржаће Те на пугу добра, ојачаће те и утјешити еред благих твојнх подвпга; јер ти знаш да Говиод л.уби ираведна дела, и — ношто Он брзо све види, све зна, и по речи светога Пиема, у књизи својој заиисује (псал. 138, 1(ј) . то, свакако, неће оставитп без награде Ни једнога добра дела твога и, по обећану Спаситеља, наградиће те шта више за тако мало добро, као што је ч.аша студене вчде, којом папојиш жеднога (Мат. 10, 42)Но, када браћо, чинећи добро, које љуби Бог, мн треба да „гвагда видимо нред собом Господа ": тим више траба да се сећамо о његовој свудаприсутноеш и евезнању, чинећи зло, које мрзи Гоепод. — Дакле, молиш ли ее Богу, бнло код куће илп у храму, без нажње н побожиости, — клањаш лп се Ногу, а мислпш о другом чему,— језиком молиш у Нога „опроштеи.е грехова п сагрешења" евојих, а мишљу п срцем пречишћаваш не ево.е грехе, по туђе; опомени се и знај, да Гоепод видн твоју узалудну веру (Јак. 1, 20), — види твоју горду мисао и твоје самољубиво срце, склоњено да осућује друге. 11е ндеш ли никако у храм Божији, кад је потребно;

Б .-Х. ИСТОИНИК