Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 211

особина у пракси западних цркава одиосно пастирскИх визитација, о којој треба рећи овдје: то је веома распрострањени обичај водити билешке достојне помена (тетогаш!ит) о свакој свршеној посјети, које представљају неку врсту краткога дневника, у ком се билежи све, у ма каквом било то одношају достојно да се сачува од заборава, лични утисци пастира, добивени од ове или оне посјете. Обичај нарочитих еистематичких посјета парохија, које се историјски развио у западној цркви, има корјена у самим условима религиознога и социјално-економскога живота запада, битно различнога од нашега живота. За протестантске пасторе, којих се богослужбена дјелатност готово са свим исцрпљује црквеном проповједи, тим битним дјелом у опште сиромашногапротестантскогбогослужбенога строја, пастирска визитација парохија у почетку реформације добила је самостално значење у својству главнога религпозноваспитнога средства у делу пастирскога старања о пастви. Римо-католичко богослужењема да је по свом саставу и разноликости црквених обреда знатно ближе ка православном, но протестантско, и по овом има вигне темеља узајамнога додиривања са религиозним животом народа, потпуније одговарајући њеним нуждама и захтјевима, ипак усл>ед неких особитости својих, од којих, као на главну. можно је показати на употребљавање латинскога језика при богослужењу, за већину неразумљивога, и оно јавља се скоро тако што немоћним у свом васпитном утицају на народ, и тај битни недостатак његов, од давна примјећеи од самога свештенства, заустави га да обрати озбиљну пажњу на пастирску визитацију, као на боље средство ради

његовога васпитања. Јављајућу се, на тај начин,главним послије Црквене проиовједи проводником пастирских утјецаја на западу, вп.штацпја парохије и није се могла ондје водити друкчиј е, него систематички и по правилу: случајне посјете доносиле би мало корпсти народу. Осим чисто религиозних услова живота западних народа, велигсо значење у делу развића систематичких визитација имађаху још услови и околности социјалнога и економскога карактера. Друштвени живот на Западу иде и развија се много брже, него ли код нас; услови за живот су сложнији, промене чешће, утјецаји различнији. Множина насељења, која немају често на мјесту довољко средстава радн задовољења првих и најнужнијих потреба за живот, огромно развиће трговине и разних видова заната, са стално пропраћеним његовпм временитим застојима, економским крнзама, брзим обогаћењима и банкротствима, лакоћа н брзина пренашања и саопштавања, упоређујући високи ниво просвећења народнемасе, већма размјерно распрострањене међу њом знања науке и вјештине —- све , то оставља на свој начин утисак и на карактер религиознога живота народњег. У једној те истој 1еографској тачци често је могуће срести у својству више или мање сталних обиталаца, не говорећи већ о онима, који за врјеме пребивају овдје по овим или оним околностима, лица различних народности, вјероисповједања, друштвених положаја и стања. И римокатолици, и про гестанти са својим безбројннм нижим разредима, и земљедјелци, и занатлије, и трговци, и раденицн фабрика и завода често живе у једном и истом мјесту. А џ додајмо томе, да се лични састав парохије често мења, усљед неочекивано превратних