Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 324

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

над богослужбеним књигама и заповједио служити се само с онима између њих, које су штамцане његовом дозволом. А неке богоелузкбене књиге издаде Петар Могила сам. Тако 1639. г. издаде он Служебник, иснрављен по древним руским и грчким служебницима. Овоме додал;е он опширан предговор, који је служио не само кзо руководство у том, како ваља. свршавати богослужење, него и као тумач истога, како треба схваћати његов тајанствени смисао. Издање тога Служебника изазвало је незадовољство против Петра Могиле код мјестнога друштва и духовенства, које бјеше научено на пређагање богослужбене књиге и које не хтједе признавати нових. Да се стане на пут аоме незадовољетву, митрополит еазва год. 1640. у Кијеву сабор, на ком бијаху претрешена разна питања из области богослужења, реда и других предмета црквеног благоустројства. Год. 1646. издаде Петар Могила требник, који се дијели на три дјела: у првом су чинопосљедовања седам тајна и нека друга, која стоје у тијесној вези с њима, у другом чинови разних освећења, у трећем — молбани и молитве на разне случајеве. При том се налазе у Требнику чланци и поуке ради разјашњења смисла и значаја тајана, поведења извршитеља њихових и др. Петар Могила је указао огромну услугу и цијелој руској цркви, — он је основао колегију, која је послужила као расадник научно-васпитаних људи и као образац на духовно учебне заводе у Русији. Истинабог, п до Петра Могиле постојале су у југозападном крају такозване братске школе; али су оне имале доста слабих страна: круг у њима предаваних пррдмета бјеше доста мален, па и саме науке не изучаваху се у пуном поретку, него дјеломично. Затоје Петар Могила наумио, да оснује своју засебну школу на овпма начелима. С том цијељу он је још као архимандрит испратио у иноземство неколико младих људи, да изуче тамо устројство школа, и да се упознају с „вишим наукама", а сам поче подизати здање за нову школу. Школу ту ноче он градити у Кијевопечарској лаври, али на молбу богојављенскога братства пристаде да му се школа пренесе у Богојављенски манастир и да се сједини с тамошњом братском школом, преиначивши је наравно по своме плану. У јесен

1632. год. у школи Петра Могиле, која бјеше прозвана колегијом, отпочеше предавања. Колегнја се дијелила на три дјела, на : нижи, средњи и виши. У нижем се изучавао грчки, латинскии и славенски језик, катихизис, аритметика, пјеније и понешто музика; у средњем се предавала појезија с митологијом и говорничка вјештина; у вишим су ученнцп изучавали филозофске и богословске науке, при чем се вјежбаху у састављању проповиједи. Колегија, коју је Петар Могила основао, није се свидила Кијевљанима. Језуити, видећи у новој колегији страшну супарницу својим школама, раструбише, да су њени учитељи — јеретици и да ученике уче јерееима. Кијевљрни се побунише и почеше пријетити, да ће разорити школу. „Какви се перуни, какви се громови и муње бацаху на нас тада! — говори један између тадањих професора колегије, Силвестар Косов, — не може се мастилом опиеати. Бијаше такво вријеме, да смо ми, исповједивши се, чекали само, да с нама почну пунити желудце Дљепиовских јестара, или да ће једнога мачем, другога огњем испраћати на онај свијет". Ваљало је доказати корист новог правца колегије, и Силвестар Косов учини то у свом „сказанију или у одговору о Кијевским школама". Благодарећи томе, буна се утиша и Кијевљани се брзо увјерише о користи школе. 1Бу нагло почеше пунити ученици; шта више чак Моекови шњљаше у њу своју дјецу. Напошљетку остаје нам, да сноменемо једну врло важну услугу, коју је Петар Могила указао цијелој источној цркви —• не само руској, но и грчкој. Ствар се састоји у том, што се он постарао и саставио „Православно исповиједање вјере", које су примили ц одобрили сви првосветитељи источне цркве и које до данас служи као символична књига њена, Истина, изложења вјере бијаше и прије ; али ова бијаху или нетачна, или сасвим неправославна. Међутим непријатељи православља не дријемаху: они издаваху множину катихизиса и тако одвраћаху православне. Само се по реби разумије, да су ради изобличења у лажи неправомислећих и утврђења у истини православних потоњи морали дати тачно изложење вјере. Посао изложења вјере бијаше повјерен Петру Могили. Резултатом његовога труда и бијаше „Исповиједање вјере руске", које и ако