Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 307

темењу. Чврсти тај темељ ништа друго није и неможе бити, до ли међусобно потпуно познавање; па ушљед тога и узајамна љубав, наклоност, оданост и приврженост оних, који желе у брак ступити. Претресајући и прегледавајући многе поднешене управи митрополијској тужбе и молбе за развод брака, и преслушавајући несложне супруге, — дошао сам до жалосног увјерења, да се многи и многи бракови у нашем народу склапају, а да немају тога правог и чврстог темеља, који би требали да имају. — Гријеше у том и они, који у брак ступају, а још више гријеше њихови родитељи, који код склапања брака дјеце своје поступају лакомишљено. Многи се жене (или удају) у годинама, гдје не увиђају важности брака, а не осјећају ни љубави ни околности према оном лицу, са којим ступају у брак. Многи се жени (или удаје) не по својој вољи, већ што су га на то наговорили и сконили родитељн или рођацн њихови. Многи се жени онако, како му рачун доноси, те не гледа на личност, са којом треба да брачни живот проводи, већ на обилати мираз и на богатство и углед куће из које се жени. Многи родитељи и не питају у тим приликама дјецу своју за њихову вољу, већ уговарају и склапају брак међу дјецом својом по свом личном суђењу и мишљењу, при чему их понајвише руководи тежња за материјалном користи, и што хоће да добнју богатијег виђенијег и чувенијег пријатеља себи и кући својој. Код такових бракова, у првом дакле зачетку њихову, нема оног, што је иај« главније; нема љубави праве, нвма топлих међусобних осјеЛаја, нема њежне наклоносши

и оданоети , који брачну везу учвршћује а брачни живот засла^ује. Па шта Је обично пошљедица таковијех и на тај начинсклопљенијех бракова? Пошљегица тако склопљена брака није и не може бити ништа друго, него да се она хладноћа, која је изме^у брачника владала при првом њиховом састанку, развија даље и даље, те се ме^у њима, због малих и незнатних несугласица, рађа обично немир, неслога, сва^а и мржња, и на пошљетку се растају, бјеже једно од другог, туже се и траже развод брака. Лакомитпљеност при склапању бракова не доводи дакле ни до какова добра, већ доводи до лакомишљеног рушења брачне везе. до брачних парница, аа конкубиндта, до појава свакојаке покварености и неморала, до разоравања кућне и породичне среће и до материјалне пропасти. Такових жалосних појава има, рекао бих, и превише у средини народа нашег, па то треба да забрине сваког правог пријатеља цркве своје и народа свога, а особито свјесно и родољубиво свештенство, које је понајприје дужно, да својски настоји, да нам се у црквеном друштву и црквеном народном животу нашем не појављују те и такове црне слике, које Бога и Цркву вријеђају, а при том душу хритаћанску каљају тешком греотом, а образ српски и кућу српску великом срамотом. Из свега, што рекох, сазнаћете жељу моју а и велику дужност вашу, па за то сваки на посао и кругу свом, и нек се чује иастире.ка и родољубива ријеч ваша у народу баш сада. гдје настаје вријеме женидби и удадби. У Д. Тузли , 3. септембра 1897. АЕ. л Митрополит тузланско-зворнички: Григорије Живковић, с. р.