Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 440

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

рење животом старих свештеника нашега да- | Почившем пароху Василију Ивезићу нека нашњег свештенсгва. онда смо морали узгред и | Бог подари блажени покој у вјечности својој ! ово напоменути. ј д

Славним ерп.-прав. општипама, родољубпма, појединим српским друштвима и браћи Србима.

Поисар, који се је појавио у нашој вароши у пред прошлу суботу, на 23. августа, није се јЗадовољио само тпме, што је многу породицу у црнило завио и без крова оставио, већ је потражио и других, већих, за свакога овамошњег Орбина тежих и осјетљивијих жртава; он је поништио и српску школу, претворио је у пепео сва учила и цио школски прибор, који се је било у школи или у близини њеној налазио; сјем гога свега, сагорио јј још и једну кућу, коју је ^рошле године, српској школи, њен највећи доЗротвор, Марко Добројевић, поклонио. Са прозашћу ове куће школа јелишена прихода, који гу јој подмирење њених трошкова у велико олак[павали. Кад је пожар, са својим брзим напредозањем, са својим дивљим пустошењем и ванредно наглом брзином, већ био обузео неколико кућа, 01п се је Србин кријепио са надом, да ће сачуЈана бити школа његова, да ће бар то једпно ,'точиште дјеце његове ватра поштедитн. Али 1а жалост та нада ноказала се је невјерна: Лзгледа да је и сама судбина хтјела, да Србина, 10НИШТИВШИ му оно што му је најсветије и најгалије, стави на велике муке тешкога искушења. 'вака варница, која је падала, са около плам, ећих кућа на светилиште српско, чинило се је ^а пада на рањено срце Србиново и да га својом темилостивом жестином прожиже. Па и ако је општп страх био код свакога авладао, и ако је нека неисказана бојазан 1ушу српску испунила била, и ако је изнегадна и нагла појава пожара одузела била од Буди прибраност и присебност; опет су сваки рбин и Српкиња удаљили од себе страх и от1если еу се били од збуњености, кад су увидјели ,а им је опште и најдрагоцјеније благо њихово, ,а им је школа њихова, која по великој несрећи :>иховој нпје ни осигурана била, у опасности и ни би нашли начина да је избаве и спасу само ,а се је то учинити могло , Па да бар пожар није нанио штете оним зудима, који су школи темељ ударили и што у јој опстанак обезбиједили били, све би сс

лакше сносило; јер би се они постарали, школу опет подигнути и дали јој 'онај углед, који је и прије имала. Срце се у човјеку цијепа, а душу му тешки бол мучи и притискује, кад види велику масу српске сиротиње, која је остала без крова и без игдје ичега свога. Она неможе нигдје станка ни прпбјежишта наћи; једино јој }е још прибјежиште тражити помоћи од богатијнх овамошн.их грађана, које је такође пожар много оштетио. Мислили смо свакојако, како би нашу српску школу опет подигли и у пређашње стање по, вратили; размишљали смо, коме би требало да се обратимо и од кога помоћ у овој нашој превеликој нужди и љутој невољи да потражамо. Да то неодлажемо, већ да о томе сад одма, послије ове ужасне катастрофе размишљамо, натјерало нас је, оно, што је више од нас, што се уздиже над нашим ситнијим личнии интересима а то је: дужност наша наспрам школе срнске и наспрам милог нам подмлатка нашег. који би са уништењем школе — од чега нек нас Бог са-

чува

много н премного изгубио.

Ето, та света дужност, наспрам ерпеке школе и дјеце наше и осмјелила нас је да се обратимо: појединим добрим људима, хуманитарним српским друштвима и српско-правоелавним црквено-школским општинама у Босни и Херцеговини и да закуцамо на српска и патриотска срцањихова, надајући се да ћемо коз,њих најприје наћи братске помоћи и искреног саучешћа. Српско-православним црквено-школским општинама ми се нарочито обраћамо, јер смо тврдо убјеђени, да ће нас оне најбоље разумјети, пошто је њиховл судбина са нашом истовјетна и потпуно једнака. Прплоге — који ће се са највећом благодарношћу примати н преко јавних српских гласила обнародовани бити — треба слати на Марка Добројевића предсједника српско-иравославне прквено-школске општине у Бос. Крупи. У Бис. Круии, 28. августа 1897. Предсједник: Марко Добројевић.

Прва српска штамиарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву.