Bosniя, Gercegovina i Staraя Serbiя

— 617 ли на раію бремя, которое лежитъ на ней какъ тогда, такъ н теперь. Такпмъ образомъ Турки добыли себѣ большій доходъ, а за то не должны были бить и незаконно притѣснять раію. Но этого горя Турки не могутъ снести, и начали они помышлять объ иномъ (т. е. о томъ, какъ бы по прежнему самовластно распоряжаться раіями). Онп разошлись, обѣшая, что исполнятъ все, какъ приказано царемъ. Въ этомъ дѣлѣ участвовалъ и владыка Игнатіи; паша любилъ его чрезвычайно. Тутъ случился Хрпстодулъ Серезли (родомъ изъ Сереса). Онъ привезъ товару пзъ Румеліп, но не Муста-пата у Сараііво сѣде, Тахпръ-пашп хаберъ учпнпше, Тахпръ-паша у Сараііво пде, Муста-паша, Фазлп-паша шпіме Одъяхаше у поле Сарайско, На Грбавпцу у Муста-пашине конаке, А у поле аскеръ намѣстшпе, Сарайлпе сазпватъ стадоше. Фазли-пашп Тахпръ-паша велп: «Коп с они што су се купили И Крпстяне да сиеку рекли?» Фазлп-паша теФтеръ начпнио, Тахиръ-паши у руке га дао. А кадъ с’ овп предъ пашу скупите, Тахиръ-паша свакогъ запптуе: «Коп си ти, како ти е име?» Запита ихъ пакъ везатп дае. За еданъ часъ свеза ихъ до шесетъ, Сараііскпехъ еФендия, ага, Оджа и аджия, люди чаршпнлия. У неѣелю по пѣпндии то се дотреФн.іо: Намахъ хаберъ у Сарайво до^е, Чаршпя се намахъ затворила, Све се брже на оружье диже. Тахиръ-паши намахъ хаберъ стиже: