Branič

БРОЈ 3.

Б Р А Н И Ч.

127

сти казнити свакога, ко се у томе забрањеном послу ухвати, новчаном казном од 25 до 250 динара или затвором до 30 дана, и осудити га да врати оно, што је у име израде тога посла примио или наплатио. Нарочито ће се по овоме казнити они, који људе наговарају и наводе на неумесне парнице. и Ниш 22. Октобра 1886 год. Министар Правде Д и м. Маринковић.

ИЗ СУДНИЦЕ. III. Неједнако примењивање закона. До закона од 21. Јуна 1882. у четири нова округа (нишком, пиротском, врањском и топличком), решавано је и суђено о наслеђу на основу чл. I. зак. од 1878 год. по дотадашњим у тим пределима важећим законима и обичајима. Битна разлика између тих обичаја и нашег грађанског закона састоји се у томе: што су по њима и женска деца заједно са мушкима (у по неком имању и равномерно) наслеђивала заоставштину свога оца или претка, док по нашем грађ. зак. мушка деца и потомци искључују женску, којој се даје само пристојна опрема и удомлење по постојећем обичају. Као и сваки нов закон, тако и горњи од 21. Јуна 1882. којим се увела у живот она, глава грађ. зак. што говори о наслеђу, дао је новода разноврсном, иа и не праведном примењивању и тумачењу, због кога мал' те не изгледа, да за једног важи Једно, а за другога друго правило закона. И данас још није на чисто шведено питање: да ли ће се наслеђе оних, који су помрли у турско време па и у српеко до закона од 21. Јуна 1882. расправљати по старом обичају, који је дотле важио, или по српском грађан. законику. Ми ћемо навести два случаја, од којих један је био пред општом седницом Касац. Суда и расправљен по пачелу ,,да закон нема повратне силе", а други иосле ове одлуке, противно истој. I. Ј. жена М. Р. водила је спор п^отиву свога брата Н. за право на део наслеђа из нмања заосталог п.м иза оца.