Branič

I

254 Б Р А Н П Ч. БРОЈ 7.

У колико се спомињем и то у 1883 г. Касад. Суд је противно овоме решавао, т. ј. поништавао је решења судска, гд-л би приметио, да је практикант продају имања вршио, те с тога би требало са овиа нитањем бити на чисто. Михаило Л. Сго адиновпћ.

7БИЈСТ30 1ДВОКЛТА БЕРПЕЈА. (нАСТАВАК.)

Бернеј је без зазирања гледао развој овога чудноватога и доста опасног односа. Имао је пуно позерење према своме пријатељу Арману, а није нсповеравао својој жени, која својом оеобењачком нарави није подлегла извесним слабостимаЈкенскога пола. Арман је био и остао најбољи пријатељ мужа и жене; и он и она одредили су му при честим непријатним дома^им неспоразумима и распрама улогу, да између њих двоје посредује и да их мири. Арман је био бар јсдаред недељно нри ручку, а скоро свако вече проводио је у кући адвокатовој. Разуме се по себи, да су мдађи о честим посетама Армановим и његовим разговорима Ше-а-Ше са Јулијом правили врло злобне приметбе. Без икаквих доказа, они беху уверени, да је Арман љубазник госпођин. Они су прислушкивади на вратима, гледали су кроз кључаоницу и једно преповедаше другоме, шта је подозривога видело и чуло, те тако с.е све даље причаше са грозним претеривањем, док напослетку не изгледаше да је све истина. Ако су какву безобразну и лењу служавку отерали, то не имађаше ништа хитнијег, но да својој пријемници преноведа, шта се у кући догађа, како госпођа има љубазн.-ка, те тако је нова примила етвар за готово. Одмах овде морамо приметити, да је извиђај јасно показао, да је брачно неверство Јулијино само пука измишљотина и ннско опадање. Живот, на који је несретпа жена била осуђена у своме властитоме дому, био је грозан. Слушкиње терали су праву шалу тиме, да својој госпођп у еаобраћају њеном са Арманом бацају гране пред ноге и да је, ако иоле могуће, ухвате са њиме. Јулија је примала Армана обично на горњсм боју. Да бл је могли лакше посматрати, слушкиње су довеле собе у горњем спрату у такав неред, да није