Branič

БР-ЈЈ 9

б р а н и ч.

323

таква добра и имања пропис тога §-а не може одноеити, јер нема једно име. И тако би онда изашла та бесмислица. да би се на Тонч идер примењивао тај §. 191., а на__не ко друто добро исте врсте и ист1 га или сличног г састави , које с-л учај но_ нема ._имена > _ д а се он не могао прч менити! И зар се може таква апсурдноет наметати ма коме законодавцу на свету ? И ако нисам намало одушевљен и очаран легислаторском мудрошћу, која је изливена у нашем грађ. законику, ипак морам овде устати најодсудније у одбрану законодавца против тога, да му се пришивају такве апсурдне ствари, о којима он ни у сну није снивао. Или је требао можда законодавац у §-у 191. да домете још и онакав опредељај : „А да би се овај §. могао применити на све целине од више скопчаних ствари, треба сваки госнодар таквих ствари да се побрине на да их одмах крсти, да им даде неко име или најпосле макар и презиме, само нека је неки заједнички назив." Одиста, или би се морао тај §. таквим начином допунити или се мора узети да оне законодавчеве речи „пђд једним именпм" не значе ништа, да су оне метуте само ради ћеФа или ради „лепшега стила." Но да будемо већ једном на чисто са тим једним именом. Као шго сам већ у својој расправи казао а овде аа жалост опет морам да понављам : има извесних скупова ствари који се увек и у свакоме с.пучају зову истј-м једним именом та ко н. пр. скуп или збир књига увек се зове библиотека, скун оваца увек стадо, скуп коња ергела и т. д. И ту је то заједничко име и заједничко опредељење једин ч веза мећу тим иначе оделитим стварима и гу онда има смисла да сс при дсфинициш и у закону нарочито улара. гласом на то јдјно име, јер је то карактеристика те категорије ств агш. Али при з^звеснпм н<покретностима, које су физички или механички везанеи скопчаие међу собом, такво „једно име" може бити а може и не бити. у далеко претежној већини случајева никако га и пема, јер оно нити је уобичајено нити је нужно , а осим тога и кад се случајно нађе такво једно име као што је Топчидер, оно није увек у свима сличним случајевима исто, него тај исти „Тончидер" може под новим госиодарем да се назове ,,Бановац," нод трећим друкчије, али библиотека је увек библиотека, стадо увек стадо и т. д. Ах, та то је велика мука морати објашњавати тако- просте и елементарне ствари. Али шјЈ^ћето кад ме г. Савић куша и проба са Топчидером! Да нођемо даље. Из г. Пантинога чланка ја никако нисам могао на чисто да сазнам, да ли он „целину" и збирну ствар сматра као једно исто, као идентичне нојмове или их разликује; на једном месту каже „да ли збирне ствари или само једну нравну целину" по чему би могло изпсдати да то није једно исто, а ниже на другоме