Branič

БРОЈ 10.

Б Р А Н И Ч.

343

у Италији, опасвије п сумњивије је јога мешаље црквеног и политичког живота у већини европских континеаталаих држава. У средљем веку црква управља отворен апел на савест људи, средством екскомунпкација и интердиката. Данас присваја она себи модерни апарат демократских принципа за црквене цељи. Зато је двнашње нартијско образовање у истини врло опасно. Тиме губи она карактер чкст^ политпчке партије, какав имају енглеске партпје Виговаца и Торшеваца. Зат ј се на континенту не може да оствари епглеска идеја н»ртијске владавине. Обе велике енглеске иартије имају свој корен у једној естој ' државној мисли, у коју ни једна не сме да дпрне. На против континенталне нартије онде, где црква и држава стоје једне иротив друге, цепају се до непомирљивостп. Алп црквом се замућује партијско биће, јер она осуг ђује сумњу, ко.ју политичар мора да респектује и да пошту је, она одбацује објашњавање онде, где се за држа^ну мисао треба да роди истина из заблуде. Зато је не избежно, к као што вели знаменити правник Лоран, — да држава нла ћа војску, ко.ја се слепо покорава туђој сили и која од илате, коју од државе прима, троши три четвртине на то, да државу поткопава. Црква треба да призна, да су разум и наука нзв ор људске истине ; држава треба да призна. да су религитозн а осећања извор наравственпх спла: а ли она теоријск а поставка је у овом тре нутку даље но икад од двога оств арења. јер пс куство у Белгиј и учи на с. да што су више полит ичке па;> тпје п омешане са црк?еним елементима. све 1*е ближа опасност гра^анскога рата. Исто тако важно, као огранпчење партијског живота на политичко поље, јесте, да партије приз ц^ју дрду уо.таниу Ф орму државне власти, је р насилним преласком из монархије у реиублику и обратно нретвара се партпјски рад у непомирљиво и неприродно непријатељство. То је поука, коју нам нарочито даје Француска, јер промена државне Форме не може никад произаћи из једине партијске докторине, него само из преваге моћних чињеница. Треће ограничење за политички партијски живот састоји се у пјзц знању народног јединс т ва, онаквог какво је. Тешко партијн, која тражи да оствари своје политичке цељи, ослањајући се на туђина. То је оно проклетство, које лежи на Француским легитимистима, што су пошли противу Француске, да би задобили своја ирава. То је прек^р који нада на