Branič

г.ро.г 16.

13 Р А И И Ч.

551

Без сумње да се имовински појмови односе не само на гелесне ствари, као што су: земља, кућа, ливада, виноград, халат. одело и т. д. већ и на бестелесне , као што су: производи ума људског, књнжевна дела, разни проналасци и т. д. јер на све те како у правом тако и преносном смпслу ствари може се распростнрати власт л.удска, могу бити предмет нмовине. Но бестелесним стварима п добрима се појам баштине пмовине нпкад нпје ирндевао, нити се нак може придеватп. Остају дакле још телесне ствари или тачније рећи економна добра, са који нам ваља на чистр бнтп. Пре свега телесне стварп могу бити а могу п не бити у власти људској. Дијамант н. нр. који лежп у утробп земље без сумње да је телесна ствар, али још нпје економно добро. Да би своју економну нрнроду добио нужна је нека економна сила (друштвена нотенција), која ће га нз утробе земљине ишчупати, те тако из физичког у соцнални (посебице економни) свет пренетн. Телесне стварп постају економна добра и нредмети пмовнне тек онда, кад се власт имовинска на н.нх распростре т. ј кад човек овнм предметима овлада. Но термпн баштина не придева се нн свнма економним добрима. По пореклу своме баштина је тежачки или сељачки појам. Ово је у првоме реду сунротни појам од ждреба. Сунротнн појам о јшовини, ј ( 'р и жд|»сб је нојам о пмовини, а не о суиротној земљи, јер земља је у оба случаја једна п нста. Баштнна је иостала кад се сеоска заједипнца израспадала п кад се сеоски нотеси исцепаше и изделише међу сељанима. Ова деоба најпре се нзвршила са ораћим, а затим и са осталпм сеоским потесима илп отесима. По самој клпцн где се појам о бапгтини зачео, првенство баштпног бнћа прпнада иајнре ораћој земљи, 1 ) а затим одма н свима осталнм врстама земаља, које се за земљорадњу употребљавају. 2 ) У онште узевши овај појам односи се у првоме реду на разне земље. Ово је особнти и народни нојам о имовнни земаља Тако се каже: багитина или зе.мља баштина , а кад хоће још и разни родови земаља да се детаљшпу, онда се каже: њнва баштина, ливада баштина, гаума баштина и т. д 3 ) По аналогијн преносп се овај појам

') Башгина у ужем емислуј^рсчп. -) Ваштина у ширем смиелу речи. 3 ) За раздику од њиве, ливаде, шуме (и т. д.), које ниеу баштине.