Branič

БРОЈ 17. Б Р А н и ч. 597

§• Дужноет је нравозастунничка да застуна савесно интересе свога властодавда у његовом нослу и да чува новерену му тајну. §. 87. Правозастушшк је дужан по правилу свакоме, којн га затражи своју 'номоћ указати. (НАСТАКИТ.Е СЕ.) ИЗ СУДНИЦЕ. хх. Ко, х судова за сигурност мужевљевог ирилшња тражи обезбеђење на имање дужника, треба л« г Ја иоднесе какве доказе да она ово може чанити? Питање ово иеједнако се код нас расправља, те зат > га и износим у овом листу. Тако : I. Ј. удова нок. Р. ирестављајући да је она ужнватељка имања Р., поднела је облигацију по којој Ј. II. дугује њеном мужу 1500 динара. Како је рок овој обвези прошао, адужник је облигацији одобрио ннтабулацију, то је за обезбеду горње суме тражпла, да суд одобри интабулацију на имање дужниково. Првостененн суд одбно је иотражнтељку од овог захтева из разлога, што не поДноси никакве доказе, из којих бн се могло видети да је она за ово тражење власна, а иснравка, на основу које хоће интабулацију, не гласи на њено име поменув само чл. XIII. уредбе о интабулацији којивелн: „Суд ће при пресуђпвању предмета иследнти: да дисуусловн горњи짧-ма иронисанн, испуњени, или ннсу, и према томе решење нздати, којим захтевање интабулације одобрава или одбија"). Услед жалбе удове Ј., Касацијони Суд (од 22 Апрпла 1886 г. бр. 1280). оснажпо је горње решење судско, а жалбу одбацио. II. Иста удова Ј. ноднела је суду оригиналну меницу, по којој М. II. дугује њеном мужу 560 дпнара са роком 7. Ју.та 1884 г. те је за обезбеду горње суме тражила забрану на покретност дужникову. Првостепенп суд такође решењем својим одбио је удову Ј. од овог тражења из овпх разлога: „Потражитељка уз тражење забране није поднела и доказ, нз кога би се вндело, да је она правно овлашчена за ово тражење, те