Branič

710

Б Р А Н II Ч.

БРОЈ 21.

ства; шта впгае у псторији налазимо облика неотуђиве нмовпне (н. пр. баштину). По општпм својствима баштпна п својина слажу се међу собом, јер п једно и друго јесте иојам о имовини. Но ово нам овако изгледа само на првп поглед и у главноме, а дубљим п потањим испптивањем н у овоме погледу налазимо већ знатнпх разлпка, особпто између баштине и својине. Багатина носи у себи карактер племениггине т. ј. оне средпне у којој је постала и из које се развила, а својина је ове атрпбуте иосве изгубила. Својина се управо као природни пмовпнскп појам дегенерпсала и накарадила услед особеиих својстава својпх нарочито иак својства отуђивостн. Ово својство је допринело те је својина као имовина постала непостојана, непоуздана, превртљива, пуста и разуздапа. Већином сви они који се занимају историјским иостанком и развитком имовине, губе обнчно из вида, да се при своме пспнтпвању увек крећу у неком извесном уређеном и разв1гјеном другатву, н да је појам о пмовини земље старији од својиие па и од багатине. Овај појам налазпмо већ п у племеиу. Земља је нре свега илемепштина т. ј. имовина н тековпна племенска; тек после тога и доцније уступ.љена је она са извесним обвезама породицама за вечиавремена (баштина); а кад се појам о пмовини земље носве дегенерисао н накарадио, онда се тек претворио у пусту п разуздаиу својину , т. ј. имовину без икаквих обвеза спрам свога племена и народа. За појам имовине нужна је ире свега крв људска, јер су племена најпре земље освојила п заузела; тек после тога могла су пх обрађивати, а у исто доба мачем у руцн су их бранпла. Стране елементе у својој средини нису ни трпела, јога мање пак да су овима имовину земље у својпм границама дозвољавала. На том основу странцима бејаше у Србији забрањена имовина неиокретних добара све до берлннског уговора. За имати имовинека права на земљу нотребно је било битн члан нлемена, борити се уз и поред свога племена. Тек проливањем крви задобијала се имовинска права на земљу, а није било довољно земљу само куповати. Чак и баштнна била је неотућива (неслободна по модерним појмовпма), јер је племену неопходно нужно било да има вернпх и једнокрвних чланова, којп ће се за самосталност и независност племенску борнти. У старо доба право имовине скопчано беше са дужношћу војевања: .,све баштине да дају војску, да војују ио закону." Овоме напротив за иојам сво-