Branič

776

Б Р А Н И Ч

г.рој 23 и 24

одељцп опет на пододељке. То је општи преглед пројекта за нов етечајнп закон. Једно важно петање на које ће свакп помпслити чим је о стечају реч, јесте пптање о томе : да ли стечај посто.ји за с ва лида у опште која нису т стањт аа измире своте повепиоие. нли је он само за извесне дужннке . Или: да ли стечај треба да постоји за све дужнпке или само за трговце. Према томе, како се на ово питање одговори зависи у многоме н само уређење стечајног поступања. Садање европско законодавство делн се у томе погледу на две групе. Једна група закона ограничава стечај само на трговце; друга га шпрп и на нетрговце. Ограничење стечаја само па тји гоиде цала зп се, сем ])аншег енглеског и рава и у Фра нцуској. Холандско.1, Белг ији, Шиани.ји, Португалској и ИталијН . Што се у тако много држава стечај само за трговце прописује тумачп се историјским фактом. Садањем европском трговачком праву извор је у Италији средњега века, а имено у статутима Флоренције и Тзенове. У овим статутима налазн се стечајно право као део трговачког права. Из овога извора прешао је стечај, као нарочита установа трговачког права, у означене трговачке државе. Трговцтг су увек билп упућени на кредит, а кредит им је обичио далеко већи од имања, јер је стварни каиитал једнога човека увек скоро недовољан за велпке трговачке операцпје. Предпоставка је дакле за трговца увек морала бити да ће он имати внше поверилаца. Ио он опет мора пматп и својих дужника. Па како су за трговачке обвезе веК посгојале строге мере извршења, које се по меницн могу предузети, то да не бп неки поверилац трговчзв бпо тиме оштећен, сматрало се као потребно да се, у случају кад трговац не може плаћати, под државним надзором установн такво поступање, како ће се за све поверпоце осигуратп равномерна н праведна подела постојећпх средстава. А ју томе је суштина стечаја. Код нетрговаца није овако раћено, ер је код овпх кредит мањи, обпчно гарантован стварнпм зало-