Branič

број 23 и 24

Б Р А К И Ч

817

раг ехе11епсе, алеменита. Сам појам баштпне носн собом илеменитост и слободу. Баштина. — Слободна и независна јс имовина. Истина и она је морала да даје соћ и војску, да војује по закону, а за неверу могла с>' и узетм , ] ) али сирам државе била је она и одвише слободна и независна , јер се њоме неограничено могло располагати: дајемо им у баштину и илеменито. да .у њоме вољни и обласни како свака ирава и илемепита госиода. 2 ) Сам појам феудалне племенитости и слободе носи собом неограииченост имовинске власти. Под феудалг.змом имамо један предмет (кућа, земља, ливада и т. д.), а у најгорем случају бар два фактора: тежака — работника , и влаетелина — баиипиника , 3 ) Имовинске власти овде се сустичу п истичу, а однос је овај : Тежак работник — има имовинскпх права на земљу. Ово право његово посрс је тврдо и наследно а нико му одузети не може. 4 ) Но работннк је човег ниске и прљаве природе , управо рећи земљан, јер земљу само држи и тежи , 5 ) Неслободан је, везан за земљу, 6 ) а над собом има врховног господара (баштииика) којем разне илате илаИа и разне работе работа , 7 ) Оваквом имовином ие може се слободпо ни вољно располагати, јер јеово држава. 8 ) Властелин баштиник ■ — има врховно и господарско имовинско право и на земљу и на људе своје. Човек је благородне управо рећи племените крви и природе , јер земљом и људима

•) МЈк1. бр. 141. 2 ) МЈк1. <1р. 225. — Даље доказе за отуђивост баштине Феудалнога доба види Душанов законик чл. 88 и 89. 3 ) оаштиника узимамо овде непосредно за то да би односп што прзстији т. ј. што мање комнликовани билч. 4 ) Душанов законик чл. 48 и 46. 5 ) Душ. зак. чл. 48. в ) Душ. зак. чл. 46. 47. 48. 181. — Код старих Пољичана није то баш тако било (впди статут чл. 189), јер код њих је могао работник да напусти господара свога. ') Душ. зак. чјг . 48. 46. 47. 8 ) У неким крајевима српским п данас се непокретла тежачка имовина назива државом.