Branič

838

В Р А Н И Ч

ВРОЈ 23 II 24

„По наведеноме дакле, кад је малолетна Јелица цо признању туженога а и по лакону насљедннца целокупне половине задружног имања које се је у времену смрти њеног оца као задружно и заједнпчко затекло. онда је тужитељка но § 4 ( Ј2 грађан законика у нраву тражити, да се тај део имања за њену кКер Јелицу одвоји, тим пре, што је задруга између туженога и иок. Ми.тоша са смрћу овога нрестала, кад Милош мушке дец«, као но закону способне за нродужење задруге и задружног односа, није оставио. Но у колико би се овај део Јеличин у земљи н у опште у ненокретноети састојао, важн наређење у допуин § 529 грађаи. законика, по коме је тужени у ираву ио процени вештака новием нсплатиги га." По незадовољству ту;кеног, Аиелацнони суд нашао је, да ова нресуда не одговара закону са следећнх разлога: „Истина ио допуни ^ 52!) грађан. законика од 28 Новембра 1859 год. женска деца нмају нрава па део нмања свога оца, кад овај нема мушке деце и то нод ограннчењем, да им задруга може нринадајући део непокретиости новцем нснлатити ио ироцени вештака. „Али кад се ово наређење уноредн са осталим наређењнма о задрузи и кад се по смнслу § 57 грађаи. законнка н његовнм тумачењем од 16 Маја 1845 год. (В№ 702 Збор. ЈП стр. :»7) н § 516 н 519 реч. законика задруга не нрекида смрћу једиог задругара, него деца умрлог не иравећи разлику, да лн су мушка илн женска, остају у задрузи иод старањем најетарнјег задругара н матере нао ириродних старалаца, онда се разумно узетн мора, да и имање има остати ненодељено до пунолетства насљеднпка ум]»лог задругара, тнм нре, што овде не постоји слумај § 592 грађаи. законнка и овога тумачење од 22 Јуна 1846 год. В№ 270, веК се на нротив од стране туженог поднетим онштин. уверењем доказује, да је тужени доброг владања п да добро са имањем задружним рукује. „ЈЈрема оваком иаређењу закоиа, нрвостепспн је суд ногрешио што је тужитељици дао нраво деобе нре иунолетства нас.ведннце Јелице, ма да .је малолетиа Јелнца за сада и до врсмена у § .118 грађ. законнка нредвиђеног иод материном негом", на нрепначујућн нресуду првог суда. иресудио је: да се тужитељнца од тражења деобе задружиог пмања одбнје. По жалби тужнлачке страие, Касацнонп суд, нримедбама својим уништио је нресуду Лнелационог суда са разлога, што „по § 507 н 529 гра!) закоиика, женска деца не могу саетављатп задругу са мушкима, н пошто Милош није оставно мушке но само женске деце н то Иетрију и Јелицу те нрема томе н умрла Пстрија као кћер нок. Мнлоша нма по том основу и донуни § 529 реченог законнка, да на&љеди нмање умрлог јој оца реч. Мнлоша, а онот Јелица као сестра пок. Петрије која је умрла без потомства а но § 402 грађ. законика и.ма да наследи део умрле јој сестре речене Петрије".