Branič

103

ј ; i' л н и ч

број 3 ii 4

дио у један ешн ак, иа је но том сннску ' одлазио у варош и нанлаћивао, и кад је хтео да шал.е оно, што је наплатио и наишао на ноанцију тужиочеву, сравн.ујућн тај синсак са актнма, тек тад видио ,јс. да је од тужиоца нанлатио више 10'90 дин. и да би краћим путем ову ствар свршио, ппје овај вншак заводио у књигу депозитну, веп је тужиоца преко елужитеља звао да му новац овај впше нанлаКени врати, те зато је прн сравњивању сниска са актима, кад је хтео новац да шал.е и завео у кн.игу деиозитну само 25*10 дпн. колпко је тужиоц бно дужан иа име таксе а не више. Алн како му је навод, да је тужиоца звао да му новце врати, осведочно само сведок Гиста, а други сведок Јован то нотнуно не тврди, то се оптужени за о>.о дело нод сумњом пма ставити и пз недостатка довољних доказа по § 242 крнв. ноступка ослободпти, но осудити иа плаћање трошкова. Дело ово долазп под одредбу § 114 крив. законпка нрвог одел.ка II За де.ло иод 6) иос.гуга иовца у 101' 04 дин. Званичннм актима а и признањем оптуженога утврђено је, да је оптуженн прп прсдајп дужиостп ради осуства Јуна месеца 1881 г. предао помо1 |Пик 'у начелства н акт, но ком је тражена сума у 101*04 дпи. од нзвесног начелства, што значи, да му је тај акт иредао као готов новац, којп Кс у касу доћн. а опет актом ед 5 Маја 18 4 г. д-жазано је, да је (горња сума) иаплаћена, дакле нре предајс каее п у депознтну књпгу уведена. Кад то стоји, онда је према ономе акту. којн је, п да је у каси остао као готов иовац п ио ком се наплата није могла изврппгги као наи.таћеном, — при иредајн касе било недостатка у касп у 101*01 дии. којп ,је оптужеии тада нмао попунити, што н оптужени не пориче, наводеКн. да јс у томе нека погрешка п да би пначе у касп прн предајн морало битп впшка, којом би се прпликом сазнао н одкуда је. Па како је он — оптужени — недостатак овај, чим је за исти сазнао, одма и положио, — суд налазп, да оВде не може бнти нослуге нн казиимог дс.та пз § 112 крив. законика, те зато се оп за ово дело по § 250 а) крив. пост. пма иснод суда отпустнтп. III За дело иод в* за цтају 43 ј. ц . ио тужбн Илгуној. Овде би истина по казиваи.у прнв. тужиоца постоја.то дело утаје казннмо по {ј 113 крив. законнка. Алн како је поднетнм ирнлозима (доку.ментпма) на претресу од стране оптуженог доказано, да тужиоц у оно врсме (кад нредставл.а, да је се ово дело догодп.то ) па ни доцније н.нје могао нмати 48 д. ц. колпко од оитуженог потражује, — суд не можс узетн, да је овде тужба тужночева истпннта, ти.ч ире, што еведок Ннтомнр иаводи, да је тужиоц говорио, да му је онтужеии5 д. ц. узсо. Рп :таопет вели, да је тужпоц од туженог искао