Branič

БРО Ј 5

БЕОГРАД 1 МАРТА 1883.

ГОД. II

ТШЋ ЧАСОПИС 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ ПРГДН УДР7ЖЕЊЛ ЈЛВНИХ ПРАВ03ЛСТ7ПНИКД 7 СРБИЈП Иалази два пута »есечно

0 УРЕЂЕЊУ СУДОВА У СРБИЈИ РЕФЕРАТ јТ уЈ. Р авића секретара микистарства правде (Свршетак) Да пређемо сада на прописе о одговорности судија. Закон о судијама има у виду тројаку одговорност судија у њнховој званичној дужностп: крими-налну, грађанску и дусцаилинарну. За прве две одговорности судија подлежи суђењу редовних судова; ио за то претходно ваља да даде одобрење касацнопи суд у својој општој седници; а за дисциплинску одговорност судија подлежи суђењу касационога суда. Прописима о криминалној н грађанској одговорности, не бисмо имали шта да забавимо, 4 ер они дају довољио гарантије судији. да неће без основаног разлога бити потрзан на суд. Алп прописи о дисциплинској одговориости. чини нам се да су непотпуни. Законодавац је одредио три разна рода дисциилинске казне: писмен укор, новчану казну. н губнтак службе. Казну укора над судијама изриче председнпк илп судија, којн га ио старешннству у дужности заступа; н против тога решења судија се може жалити касационом суду (члановп 36 п 37 закона). А новчану казну и губптак службе изриче касацпони суд у општој седници. Да ове две нотоње казне може касационн суд и над председницима нижпх судова изрицати, то не подлежи сумњи; али је остала сумња, ко ће изрицати над Бранич, год. п. ;)