Branič

2(51

мају појма, што је већ јасан доказ, да су народн Арпјанеког порекда растурени били, • када је код Срба братетво постало н развило се. Једнообразност у Формалном развнтку Аријанаца налазимо само до сеоске заједине. II заиста рнмско завојевање затекло је западне народе на том стенену Формалнога развитка. Затим је својина код тнх иарода увођена нре евакога времена а без икаквог емнсла. У раеаадању сеоске заједине код њих нородица није имала времена нптн је могла нпкакве правилне Форме и кристале да етвара. већ увек којекакве незграпне агломерате и иаказане нојмове. ') Задруга н баштинско право код тих народа ннсу могли да ее развнју (бар не потпуно), а којекакве наказе н екаредноетп у нрнроди нећемо ваљаца задругом н баштином назпватп. Права је сзојина код тих народа нреовладала н беснити почела, кад је нут нрнватиој нмовинн н нроизводн>н у малом утрвен био. Куд даље тај развитак одводн, и то већ знамо. У сваком елучају постоји правило, да заиадни народп иису ншлп стонама ноетепеног н слободног развитка. Они су <т>азу задружног живота аргскочили , етварајућн којекакве наказе н екаредности у ирпроди, а својнну су насилно увелп и уетановпли. Још оригиналнијп и поучнији је исторнски развитак имовпнских појмова код Руса. По назорпма поборника својине Русп су о сеоски колективизам занели, на нису даље ни мрдли, 2 ) и ако се већ ни по здравом разуму претноставитн не може, да се за толико време пронзводња код Руса ннје усавршавала. Руси су знали и умели сеоски колективизам у толиком степену да развију и усаврше, да су под том Формом економие организације епоху задружног живота и највеће савршенство индивидуалнога беса и имовинске разузданости пре-

1) Тако су западни народи васнивали својину на апсолутно недељивој имовини. давајући нраво наследства најетаријему или обратно најмлађему сину — јнто је већ посве супротно начелима колективизма.

2 ) Поборниди својине мисле да је нроизводња и економна органпзација једно и ието — у толиком степену природност својини они признају.