Branič

БРОЈ 8

колективи.ша, <»д најситнијег аривагног до најкрупнијег државн .ог мли друштвеног. И' ирвобитно доба колектпвизам је био иајпростцја м најприроднија ствар, тако да се индивидуалнзам онде ни замнелпти не може. У колпко се пак економнп односн нагомплавају н комнлнкују, економнп жнвот развнја и усавршака, у толико п колективизам бива све тежп задатак науке. Ако се пак код нозитивних закона при колективизму баш какво нееавршенство н укаже. нс треба избегаватм га, јер и овп закопи могу лако да се дотерују п усанршавају. Бо прп том дотерпван.у V усавршаваљу иозитивипх закона законодавап, треба владајућег начела т. ј. ко.тективпзма да се ирпдржава, те само Форму п систему да дотерује н усавршава, не пак као оно но богу модернп српскп законодавац начело да мен.а, п колектпвизам у пнднвндуалнзам да претвара н преображава. Модерии закоиодавац да би нзбегао 1'ве тешкоће, које се ири стварању нозитнвних закона појакл.ују, подметнуо је Србнма својнну — пмовину пустио у слободу које ће рећи „на отаву", па је даље нроматрао и назпо, какви ће односи економннм жнвотом да се стварају и развијају. а свој законик је према томе устројио и регулисао. Није управо нн проматрао ни пазио нити је што стварао и устро.јавао (сем задруге засноване на начелима индивидуалнзма). већ се користио туђим нроматрањем и туђим искуством, а свој законнк је просто конирао и иревео. За дотеривање и усавршавање имовинске снстеме пак много снособнији је колективизам иего ли индивидуализам. 1 ) То нам јасно сведочи срнска багитина и рускн мир. За чудо дивно да се ни у досадањем животу ни у досадањој науци није довољна пажња обраћала на те словенеке нојмове и установе, нарочито нв што се тпче њнховог развпћа и усавршавања. 2 ) Поборници

') Да је својинн за усавршавањс аисолутно неспособна јасно се видн већ иа тога, што сс она даљнм усавршавањем (преко степена економног самовољства и бсса) нонрсстано ограннчака, те своја главна н природна својства губи, у крајњем реду нак изчезава н претвара се п онет у ко.тективизам. 2 ) Ноборници својинс немајући појма о колективизму задовољили се тиме, да ову сигтему упознаду из сриског п руског живота, па су тиме сву своју мудрост