Branič

ш'()ј II ii 12

БШТИН1 ВОЈБОДЕ ШЛ1ДЕН1 ШШХОВ&НОВИЋА (из :шш'ке 1:одл'г • ка ;ја историју српског блштппског права. На првозваног Андрпју (30. Новем.) '806. оевоје Орби на јурпш варош Ееоград: а 23. Фебруара 1807. прптзшњеп српском војском, напустн Сулејман-паша и сам град београдски. По освојешу варонш Вожд забранн иасп.ва и пљачкање,, давиш примера строге казне за неносдушност своје наредбе, убијством двојице п.вачкаша, чпје удове тела иовегаа на канијама у варошп. То ннје помог.то да ее убијства,и пљачкања пе иоиове и ио одааску Гурака из града. Мсторија нам казује да су тада Срби, жудии освете, два дана Турке ниачкали и убијали. те је само малеи број могао умаћи низ Дунав ка Видину. а многи се од страха нокрсте. Том прндиком. осем осталих ,веома се обогате пљачком срнске војводе : Младен МнЛовановиЛ ио разборитости и унливу код Вожда нрозвани „Младеи Везир", бив. нредседник „Правителствујушчег совјета сербског" ; н његов нријатељ и једномишљеник Милоје ЈЕетровиИ Трнавац , главар над српским бећарима, чије нме као војводе и главнокомандујућег везано је веома ружном успоменом за српску иогнбпју иа Каменици код Ниша 1809 г. За Младена и Милоја вели В. Караџић да су се о заузећу Београда највише напљачкали и наместили се у најлепшу кућу — у конаке Мехмед-аге Фочића. Право богаство њихово датира од године 1808. од куповине турских кућа и баштина, чију нродају беше наредио Вожд зарад иодмирења ратних трошкова. Као два у оно време најбогатија, а после Вожда и најсилнија великаша, користећи се положајима Младен н Милоје тако рећи грабили су ханове куће и дућане турске' кунујућп их у бесцење, ваи сваке контроле, јер је Вожд живео у Тополи и ретко слазио у Београд. То је узрок, теприходом од ових продаја би подмирена једва половица ратних трошкова, као што Вожд увераваше руског иосланика Родо-