Branič

254

б р а н и ч

број 1 5 и 16

вичној подели и прикуиљању државних доходака; води тачно државне рачуне, и стара се о реду и правилном вршењу разних државних Функција. Између те две гране државне радње постоји ова разлика. За вршење управних Функција захтева се нарочита спрема и знање из политичких и социјалних наука; за отправљање извршних Функција тражи се само знање из наука које су потребне у раду свакодневних послова. Како влада треба ла ради и у коме обиму, да ли као архитекта, инжињер, стратегиста и т. д.; као вештак, и да ли је њена радња вештина, о томе не може бити питање. Али у томе смислу обично се не замишва влада. То није смисао у коме су схваћали владу Платон, Бакон и други наведени писци. Они су имали у виду нолитику, државну управу, регулативне органе државне власти, цељи које има влада да постигне, а не средства помоћу којих да се те цељи постигну. Ако би радња владе била вештина у томе смислу, она би морала почивати на извесним наукама. Свака вештина почива на науци, те и вештину у радњи владе не би требало отуда издвајати. Науке на којима би политика почивала јесу науке политичне и социјалне, којима је сврха да пронађу законе људске делатности у друштву, како би се на основу тмх закона могли у напред предвидети социјални покрети. За те науке неопходна су два претходна услова: На првоме месту долази тачно познавање социјалних чињеница, а за тим познавање узрока тим чињеницама. У томе истраживању доћи ће се до првобитних социјалних чињеница, као основе политичкој науци, а то су радње, мисли, осећаји, веровања, предрасуде и т. д. чланова друштва; узроци опет тим чињеницама налазе се у ранијим Фактима који стоје са њима у тесној вези и служе им као основа. На остварењу тих двају услова почива наука о политици, али се Фактнчки не може испунити ни један. Да видимо како стоји са првпм условом — познавањем друштвених чињеница. Положај и стање поједпних индивидуа које образују социјални агрегат као њихов фи-