Branič

број 15 и 16

Б Р А Н И Ч

559

Мисли се, вели Аристотел у Политици ') да је питање о богаству главни Фактор за опстанак добро уређене владе, јер је то питање изазвало све социјалне и политичке преврате. Међу тим «преврати никада нису резултат незнатних узрока, али их често изазивају незнатне прилИке." У осмој књизи «Ас1уепсетеп1; о^ Геагтп§,» Бакон је изнео неколико важних начела о грађанској влади која су вешто резимисани на пр. ово : Никада се не налазе благослови Јуде и Исахара у једном народу, што значи да један народ не може бити у исто време чио и одважан и бити претоварен прекомерним дацијама. Државе које теже да постану велике, морају добро пазити да се њихово племство и госпоштина не умноже. Државе су као и млада гора. Ако се не поткресују млада дрвећа, младице које погоне закржљавиће, и гора ће се изродити у шибље. Поставке које наведосмо ради примера, које су изведене из познатих закона Физичке и људске природе, потврђене Фактима, што је нарочито нужно при испитивању друштвених појава, имају нешто стварно и опипљиво, и то много доприноси напретку знања у политици. Но све то није довољио да се узме као поуздано мерило према коме би се могао у напред знати ток социјалних покрета. Та општа начела само могу послужити за ирактичко упуство државнику. Општи принципи којима се данас државници служе већином су скована из простих нагађања популарних политичара (оМ1;ег сИс1а), или су то просте претпоставке којима се тачно не зна порекло, но која се сматрају ван сваке дискусије. Као на пример «Силу не треба употребити као средство." «Наро,л треба да учествује у јавним пословима сразмерно поднесеним жртвама." «Глас народа, глас је правде и истине." «Законе треба мењати према захтевима и потребама социјалног стања." «Јавна настава треба да је бесплатна." Ти ошпти принципи могу бити савршено истинити. Ми их у осталом не ћемо овде претресати. Али ако би политика данас имала прави ка-

А ) РоШ. II 7. 2. 3 5*