Branič

број 15 и 16

517

Имовна права су претежна садржина приватнога права, јер, породпчно-правни одношаји. који постоје између чланова тог органског круга што се зове породица, по самој природи својој, припадају више области морала него ли области права. Ово је, у главноме, и руководило г. Богишића. те је, раскрстив с традицијом у иогледу кодиФикације приватног права (грађански законик), кодиФиковао само први и претежни део приватнога права (имовинско право) у облику „општег имовинског законика." У овом погледу г. Богишић је учинио једну новину коју нам је нотпуно оправдао у својој брошури : «А ргороз с!и Сос1е С1 \а1 <1и Моп1епесто С{ие1дие8 тоћк виг 1е8 ргтпсјрез е!; 1а те1ћос1е ас!ор4ев роиг еа соп!ес1поп. ГеМге а ип атј. Рапз 1886'), и која ће јамачно, или барем треба, као потпуно рационална, да буде усвојена у будућности. -- (У тој брошури читатељ ће наћи језгровита обавештења, за што је г. Богишић одложио кодиФикацију породичног права у Црној Гори.) А сад да видимо израду овог „општег имовинског законика за Књажевину Црну Гору." Ми ћемо се, за сада, у оцени овога законика, задржати само на системи његовој и језику у вези с иравном терминологијом која је употребљена у овом законику. На претрес саме садржине не можемо за сада прећи за то, што тек од неколико дана имамо у рукама овај законик; а да му се у потанкостима проучи садржина, нарочито још кад јој мотиви (Ехрозе с1е8 ргтс1ре8 нису још објављени, јамачно треба мало више времена, него што смо га ми имали на расположењу. (наставиће се) Днд. | Еор$еви$.

! ) Ову је брошуру превео г. Архимандрит II. ДучиК а штампана је у прошлој свесци ((Бранича.^