Branič

630

в р а н и ч

број 17 и 18

је негда славну државу српску средњега века и срушила. Та опасност лежи у нами самима. Кобни раздор унутрашњи подрио је био земљиште на коме је пропала средњевековна српска држава. Раздор тај треба и данас уклонити да нова држава српска живи правилним, редовним и здравим животом, те да се спасе од нових кобних опасности. Партијске борбе и страсти дошли су до свога врхунца. Народе Српски Дужност је и твоја и моја да томе на пут станемо. Срби Дужност је партија да се у борби уставе Дужност је партија да се сете да над партијским интересима треба да лебди једно више и светије добро , добро мајке нас свију, добро наше миле и драге Орбије ! Срби У данима када приступамо петстотинитом Видов-дну треба да отачбина види „ко је вера ко ли је невера«. Народе Српоки Први краљ васкрснуле српске краљевине обраћа се теби из дубине срца, и вели ти : нек у твојој средини умукну сви гласови раздора ; нек једнодушно сви мисле само на опште добро ; а први пример томе ваља да ти даде и срећан је што ти га дати може твој господар! Срби Даља борба партијска може само стварати нових и жалосних призора каквих је од почетка овога века било и сувише. Србија потребује вшпе озбиљна рада ; Србија потребује уређење државних Финаиција ; Србија 'потребује строго екилибрирани бужет државни, у коме би се у склад довеле потребе свију државних грана са потребама штедње и тачног испуњавања државних обавеза ; Србији треба тако стање које би допустило да се данашње партијске борбе у народном представништву ублаже и да се приступи здравим реформама по свима пољима јавнога и државнога живота. Ма како искрено да поједине партије теже да се постигне добро народа и државе немоћне су и трудови ће њихови остати неуспешни докле год у питању буду основни закони земље, устав земаљски. Данашњи устав нисам ја створио. Он није моје дело. Али сам га и пак ватрено бранио и брижљиво чувао већ и с тога разлога што народи и нетреба олако да мењају устав који сам себи дају. И данас небих са престола пред народ Свој с тим предлогом излазио да пред нама не стоји 1889-та година , петстотинита од славног пада