Branič

6

Па кад су нас Тоилачани 1283 г. у уживању тога ирава иочели сиречавати, ми смо се тада бившем кадији за округ врањански Елсејид Мехмед Рашид-ефендији жалили ; и кад су они на суђењу, које је тада било, иризнали да је шума заједничка, донесен је био ШериЈски Илам : да и даље шума остане заједничка. А ово се види из Илама од 12 Зилхиџета исте године, који је Илам иохваљени кадија својим иотиисом и иечатом утврдио. Сада ионова тражимо да горњи ,,Илам п остане у снази. Горња гиума иочиње граничити од иотока. Одатле иошав на њиву Јанка Стевановића из Каталинаца. Одатле косом , ирешав на другу косу иа уираво на ниже иоред њиве Томчета Ристића, и њиве иоменутог Ристе Јовића, уираво на ниже до иута. Од овог иута на ирешиште. Одатле оиет иоред њиве иоменутог Томчета, иошав Илиџанским (бањским) иутем, граница се свршује код иоменутог иотока. Застуиници иоменутог села Дољана Ђорђе, Јовче, Стајо, Стојко, други Ђорђе и Риста иризнали су да држе земљу којој су границе горе означене, јер је они са становницима. села Тоилаца заједнички уживвају, нехтевши иризнати Ћуковцима никакво ираво уживања. И даље изјавили су да им је 1286 бивши кадија Абас-ефендија издао један Шеријски и Илам" у коме су означене границе оиарничене шуме. Да 6и се могло ираво стање ствари сазнати, иозв-лти су били неинтересовани људи и то : Ибрахим Салић, Абдија Сулејмановић, Мола Емин Ибрахимовић, сви из Врање• Станојко Стојиљковић, Мита Стојановић и Стојко Ничковић из села Златокоиа у округу врањанском, за које месни и сеоски кметови аотврдише да су веровања достојни. И они, ирешав иешачећи сву горе означену границу, иосведочили су: да су оиарничену шуму Ћуковчанч, Тоилачани и Дољани заједнички уживали. И на основу овакве сведоџбе Шеријска комисија решила је : да оиарничена шума остане као и до сада заједничка т.ј. да је Ћуковчани, Тоилачани и Дољанци заједно уживају ; и да се Тоилачким