Branič

1 /

Но све ово , и по римском и по модерним правнма, важи само за нека одређена. фактичка. стања и само за нека одређена ирава. Тако : 1 Уељед државине неке ствари, која је трајала неко одређено време, држалац задобија право својине на исту ствар. Овакав начин прибављања својине звао се у римском праву изисарго ; 1оп§1 1;етроп8 ргаезспрИо; 1оп§183Гт1 1:етроп8 ргаебсгхрИо. 2 Кад је когод кроз неко одређено време упражњавао каку службеност нпр. црпао воду с туђег извора, прелазио преко туђе земље , и т. п., он је самим тим упражњавањем сТекао дотичну службеност. Овакав начин при(зављања службепости звао се у римском праву изиа. 3 Кад когод није за неко одређено време упражњавао какво већ стечено право службености, тај га је само због тога губио. То је т. зв. поп-изиа и изисарш ПђегШ18. И 'к Кад когод није за неко одређено време извршио неко своје поверилачко (тражбено, облигационо) право, он је због тога губио право тужбе (асШ, К1а§гесћ1;); или боље,дужник је могао да, као тужени, тражи од суда да га овај не осуђује на извршење обвезе према таквом повериоцу. Таква одбрана туженога звала се у рим. праву ехсерИо ргае8спр1:№Ш8 или ргаезснрио. 1 ) И ето све ове разне установе старији правници, у 17 и 18 веку, подвели су под оншти појам застарелост (ргаевсгЈрИо; Уегјаћгипд), а сву разлику између њих свели су на ову деобу : застарелост којом се права ирибављају (ивисар{о\ ргаезсгЈрМо ассрпзШуа; сће Ег8ћгип§), и, застарелост којом се права губе (ргаебсир1ло ехипс^уа или просто ргае8сгГрНо\ (ће К1а§уегјаћгипд ос1ег Апзргисћуегјаћгип^). Отуда и овакав наслов главе IV треће чести аустр. грађ. законика «Уоп с1ег Уегјаћгип^ ипс! Егзћхип^" и ових одредаба њихових :

Такво изузеће сиада у аеремторна изузећа, в. | 109 тач. 4 грађ. пос^ БРАНИЧ ГОД. Ш ^