Branič

263

лазила наследством од оца на сина, као љихова својина коју су могли и отуђити и коју су обрађивали за свој рачун. РаЗлика је само у томе што они нису били легални сопственици те земље. Прави сопственик био је сењер, а они су били као закупци. У ночетку те су земље уступане уговором који је много сличан данашњем уговору о закупу. Уговор је гласио да се годишња кирија млаћа половина на име саме кирије, а друга половина на име личних и војних услуга које је закупац дуговао своме сењеру, а њему је остављено уживање земљишта. Тај уговор о закупу но беше везан за какав рок; он је могао бити поништен само у извесним и нредвиђеним случајевима. У практици, он је у самој ствари био насљедан, и ираво својине сењера ирелазило је на његовога сина, онако исто као и право закупа од закупца на његова насљедника. Са свим јс вероватно да је га дуготрајност уговора била од велике користи и једној и другој партији, нарочито сељацима, јер они су тим путсм дошли најзад до тога, да постану прави сопственици земље на којој су пређе имали само ираво нлодоуживања. 'ј Многи данас са готовошћу верују, да су ти сељаци јако угњетавани. То је истина, али само за XVII и XVIII век ; у средњом веку као да ннје било угњетавања. Истина многа акта и споменици из средњега века сведоче да су сењери продавали „своју земљу и своје внлене ," али не треба опет мислити, да су ти људи били продавани као стока. Ми мислимо на против, да је у тренутку продаје једне домене и закунац имао интереса да сопственик уступи и њега у исги мах купцу. Практичии резултат тога устуиљсња у томе је, што се закупац није морао одвајати од земље коју су још његови преци експлоатисали и побољшали својим радом и што закуп остаје и даље под новим сопствеником. Ирема томе изрази „продаја земље и вилена," који нам изгледају пуни увреде и наиада на достојанство и нрпродну слободу земљорадника нису ништа друго до Формула којом је било гарантовано њихово право уживања закупнога добра. Сваки се онај вара који мисли, да су сељаци у овој епоси били остављени на милост и немилост сењера, и да су сењери били прави тирани. Односи између сељака и сењера на против били су тачно одрсђени и регулисани уговором. Истина је, да тај уговор није био увек нисмеи, али то није ништа сметало да ') Овде не ћемо претрееати ниигљење, но коме су вилени популација која јс у Лорби подлегла јачем освајачу. То иишљеље нема историскога основа, тако исто I. ,о ни оно но коме је племство проивашло од Ђерманаца а остала понулација од Гада.