Branič

266

дом, а пресудиће се ирема нахођењу сељака." г ) — Из свега овога, дакле, видимо, да сењер није никако присуствовао при суђењу, да је његов представник само председавао у суду, и да су праве судије биле обични вилени. Шта више у многим картама налази се доказа, да је при суђењу мер требао да се удали и:? седнице, да би сељаци били слободнији и независнији у суђењу. Ето таква је била организација нравосуђа, што се тиче вилена, како нам то сведоче званична акта тога доба; 2 ) али опет, како ваља разумети онај принцип средњег века : „сењер има сву јурисдикцију на својој земљи?" Тај принцип треба разумети тако, да је сењер био ше® правосуђа, да јс имао да се стара да се правда изриче према прописаним правилима. У тој цељи он је могао чинити све: он је хватао кривце, сазивао судије, суочавао сведоке, руководио дебату, надгледао судски двобој и најзад извршивао пресуде. Ове обвезе сењера биле су врло тегобне, јер су захтевале доста времена, труда, новца и најзад и употребу војиика. Ако би сењер нренебрегао или тачно не испунио коју од тих компликованих обвеза, било то што је тако хтео, било нросто из непажње, он би се излагао казни од стране свога предпостављенога, т. ј. сизерена због одрицања суђења, и та казна у извесним случајевима могла је ићи и до саме конФИскације Феудалнога добра. Разуме се, те обвсзе тако тешке често су биле сметње уФеодавању, па зато су сизерени као на име неке накнаде за те строге обвезе уступали сењерима сав нриход од новчане казне и све парничне трошкове. Отуда је изашло, да су -жо терет суђења и одговорност, тако и сви приходи нрипадали сњеру, и Формула : „да тај и та,ј сењер има право суђења на тој домени," значила је, да сењер има права на нриход од новчане казне на тој домени. Велики барони задржаше за се нраво вишег суђења, које им је доносило велике користи. У осталом ма какав да је био сењер који је имао право суЈјења, опет није судио он лично. Тако треба разумети ону изреку: „правосуђе не припада вилену," што значи да вилен није био ни одговоран за суђење.

1 ) Сћ. (Игаш1, Н1 81 <м г е <Ј п Д г о И Гг а,п еал в аи тоуеп %е. — ^а&гпеге, Ша^оЈге Ли ЛгоИ Сгапдаја. — Напаиег, 1ев Рауаалв <3 е 1' А1засе а и т о у е п а % е. 2 ) Нека читаоци учине овде, као и ми, једну малу резерву. Ми велимо да је такав (5ио принцип, а што ее тиче примене оиа је била веома разнолика, тако, да се не могу наћи ни два еела која би имала једнаку примену. Сем тога треба воджти рачуна и о злоупотребама и нередима од којих ни једно друштво па ни оно у еред. веку не беше поштеђено.