Branič

268

стирали су се и преносили с оца на сина, као што смо то видели код уговора. и на њима почиваше сва сигурност егзистенце. Ти аакони били су тако рећи саставни део свакодневнога живота, и како сељак тако и сењер знао их је скроз. У њима су била изложена тачна правила о дужностима и правима појединаца, о услугама и дажбинама сељака и протекцији и обвезама сењера. У исти мах у њима налазимо одредбе о престунима и злочинима и одре!)Сне казне за свакога учиниоца кривичног дела, и судије су имале само да се подсете на закон и да га примену. Ми смо навикнути да у данашње доба гледамо често борбу између разних друштвених класа, на због тога мислимо, да је така исга борба постојала и у XIII веку: а отуда оиет нам се чини да је и правосуђе у рукама сељака увек било уирављено противу сењера. Али није тако. Сељаци су без сваке сумње добро знали да је њихов интерес захтевао да обичај села, т. ј. првобитни уговор буде чуван и поштован, и ако га они стану нарушавати да и сењер може то исто чинити. Поштовање закоиа, то је гарантија за оне који еу слаби. Пристрасност сељака огледала се само у томе, што су вазда тзжили да очувају своје интересе, и према томе они су увек имали правичност иред очима. Они су знали да им је за напредовање потребан поредак и да треба избегавати и удаљавати све оно што би га могло нарушити, што се нарочито види у њиховом постуиању са крадљивцима и скитницама. Они су сматрали себе за ириродне ненријатеље свију оних којих савест не беше чиста, а који беху неправичног срца. Онај који би учинио какво кривично дело, ма то било и иротив њиховог сењера, или онај који не би подмирио све дажбиие и обвезе, или најзад који би ма у чему нарушио уговор, тај је човек изгледао у њиховим очима као опасан и за њих саме. Они су у опште били доста етроги према кривк ша. Одржање порстка најиотребније је нашим класама, и, кад те -те класе не ће да га чувају, значи да, су изгубиле нојам о својој дужности и о својим сонственим интересима. Правосуђе о коме смо довде говорили могло је постојати и Функционисати само у друштву које је било коиституисано и доста солидно организовано. У друштву у коме влада изопача вање, лаж и мржња, тако нравосуђе не може се одржати: шта више, оно би било узрок раздора и оружје за борбу. Оно би било негација иравде и права. Друштво XIII века беше са свим спо којно и иредстављаше морално јединство, што не налазимо у шг тоњем добу. На против, XIV век, век је општег нереда; иеред јјсшс овладао духовима, неред у установама; неред видимо у цр-