Branič

22

Његове одредбе треба да теже да претворе грађанскеслободе у права, да та права окруже гарантијама и да се старање о тим гарантијама нреда моћннм и способним рукама, које ће их моћи и хтети очувати. То је по речима Гизота прогресиван ход ка правој слободној влади. Устав је онај закон из којега полазе свн остали, да у границама које је он поставио и у хармонији која треба да влада међу њима, даље и детаљније одреде Функције свију државних органа. Отуда је несумњив Факт, да је тај основни закон од битнога значаја по живот државе, јер он обележава правац којим се тај живот има кретати. Као главне тачке сваког потпуног устава ми ћемо поменути, да устав треба да садржи јасна определења : о државној територији и њеној адмииистративној подели, о праву држављанства и о правима и дужностима грађана, о организацији државних власти : о правпма Владаоца и Његовога дома, о организацијп законодавног тела, о министрима и министарској одговорности, о организапији судске власти, о државној имовини и у опште о свему што се односп на државни буџет, о регулисању државне службе, о организацији војске и нар. одбране, о цркви и просвети, о установама провинциским, окружнпм и.општинским и најзад определења односно ревизије устава. Поред свега овога врло се лепо види карактер устава у уставним монархијама још и из ових неколико речи Б. Констана:« То је акт уније који утврђује узајамне односе монарха и народа, и који им показује средства и начин на који ће се они одржаватп један поред другога, један на другога наслањати и узајамно потпомагати.» Њиме се поставља темељ оној хармонији која треба да постоји између разних облика и еманација у којима се суверена власт јавља . У њему се означава хоће ли и у којој мери народ иреко својих представника имати удела у извесним општим пословима. Он треба да утврди и гарантује политичке слободз грађана, које су опет гарантија за њихову грађанску слободу и њпхова права. Њиме се поставља темељ ономе систему владе ; који је у дана-