Branič

292

чинити. онда у његовом делу не може бити кривице. Зато је остао при тужби. Како треба ова ствар да се пресуди и из којих разлога?" Г. Стојановић решио је тај задатак овако: „Ио § 840 грађ. зак., ако би јемац умро, који неби ни ручне залоге дао, нити би своја непокретна добра у јемство потписао, — онда за три године престаје уговор на јемство. Како је у овом случају од смрти јемца Милана прошао за тражење горњи рок, а поверилац Петар није благовремено тражио осигурање над имањем Милановим, нити што иредузимао да и масу Миланову у обвези одржи — то сам ч мишљења: Да се поверилац од тражења на спрам масе Миланове одбије. Јемац Јован опет да плати сав дуг."

Ч И Т У Љ А

Наша правна књижевност, и онако сиромашна, претриела је велики губитак. Један од најревносниЈих раденика иа иравној књизи, учени правник Миленко М. Жујовић умро је 16 Фебруара 1889-е у Београду. За добрим другом жале другови, изгубивши искрена пријатеља осећају велики бол у души пријатељи. Али за Миленком зажалиће још и сваки сриски правиик, услед смрти његове осетиће губитак и многа српска установа. Рођен 14 Септембра 1858-е у Горњем Милановцу, где мује отац тада био окружни начелник, изучио јеутомеместу основну школу. Гимназиске школе свршио је у Београду, награђен више пута школским одликама за добро учење. Годипе 1879-е свршио је с одличним успехом правни Факултет Велике Школе; а за