Branič

306

са § 912 аустриског грађ. зак. који пада такође у главу XVII „0 погодбама у опште" — онда се види, да је § 912 аустриског гра1>. зак. служио иашим §§ 546 и 547 за извор , те да су оии према томе једнога значеља с том разликом, што је дотични параграФ аустриског законика јасио изразио уговорну казиу или накнаду. а по нашем се то тек логичким тумачегг.ем изводи. Да је то тако показаће нам случаји, који су нагаим судовима решени. Међу тим са те непотпуности у закону, питање о уговорепој казни код нас се контроверзно схваћа, управо изгледа, да је уговорна, казиа нашим судовима до скора била непозната. За доказ тога ми ћемо изнети случаје, који су били на решењу пред нашим судовима. „Ђорђе Давинић тужио је суду Димитрија Пауновића и тражио, да му, за неиздатих 1200 акова јапије за бурад, плати за сваки аков но 3 динара уговоренс казне. Први суд досудио је тужиоцу 960 динара датих туженоме аконто овога уговора са 12°/ 0 интересом на ту суму, одбивши га од тражења по три динара уговорене накнаде на сваки аков. Апелациони Суд досудио је тужиоцу, поред повраћаја 960 динара, на сваки аков по три динара, као што је уговорено. Но општа седнина Касационог Суда нашла је да тужитељ нема права на уговорену накнаду по три динара на аков, него да има право само на интерес на издатих 960 динара по § 601 под а грађ. зак. по коме се већа хасна од 12°/ 0 не може досућиватн, — те је тако тужитељу ннтерес, као накпада за пеиспуњењс уговора, доеуђен, место уговорених 3 динара на аков." *) Као што се види у овом епору био је уговор продаје и куповине а не уговор зајма, те је опгата седница Касационог Суда учинила иогрегаку давгаи примедбе Апелационом Суду да се ово питање има расправити по § 601 под о гра1). зак. који набраја случаје: како се чини накнада кад су у зајам дати новци или друге ствари, за које се не сме већа хасна од 12% уговорити. Нагато ово питање ставл.ати у врсту зајма, кад је накнада уговорена и истиче из нродаје и куповине, дакле, из уговора, који има засебна

') Види „Право" ва 1886 годииу. Стр. 210.