Branič

309

Овај је разлог неразумљив и чудновате природе. Зар је збиља суд могао помислити, да ми о опим казнама овде говоримо које еу изложене у кривичном закону. Има дела која се зову кривице и по грађанском закону, §§ 804 и 805, па мора бити у истом закону и казне за такве кривице. Зар се може десити у Србијн да се не зна за какву новчану казну, која се може уговорити за случај неиспуњења уговора? Нар се нема појма о њеној природи и њеним правним носледицама ? Казна уговорена при уговорима за неиспуњење уговора није наша измишљотина. Она се назива у римском праву: саива роепаНв или роепа сопуеиПопаШ; у Француском закону С1аи8е репа1е; а у аустријском СопуепИопа18ћ - а1е. Она није ништа друго до предвиђена и у напред одређена накнада штете за неиспуњење уговора. Она је саобразна закону који дозвољава да се може све међу људима уговорити што није закону противно, штоједозвољено и што не вређа јавни ред и морал. х ) Она је у ствари споредан уговор и зависи од судбине главнога уговора, који је овде куповина; она с главним уговором стоји и с њим пада. 0 њој суд не може, што се тиче њене важности и количпне, ни да суди. Не може ни дајеповећа, ни даје смањи, ако не би хтео да ремети драговољни споразумни закон, који су уговорачи сами себи за тај случај написали и, који су били слободни да напишу. Наш закон истина не говори особено о уговореној казни за случај неиспуњења уг вора, али у општем свом делу, а на име у §§ 546 и 547, онодређује: да се уговори имају иснунити онако како је уговорено. Нема никаквог разлога да се све што је донуштено може уговарати, а да се не може уговарати и одредити у напред накнаду за новреду уговора. \ *) Има више сдучајева где закони наређују иааоведни или атолутно у општем интересу аа ваштиту права, морала, религије; у којим случајевима слободном вољом странака ништа се не може нротивно урздити. У ову врсту закона снадају: обвеза издржавати жену (§ 109); обвеза издржавати децу (§ 119); уговори из § 539; уговараље иптереса преко 12% (§ 601); да залога не принада поверитељу ако дужник не плати дуг (§ 843); кад се што уговара о распшл.ељу брачног живота (§ 103 и 865 грађ. зак.); — кад се уговором иаређуј'е иешто нротивно овим нрописима, онда такви уговори не вреде по загсоведнкм законима, јер се слободном вол.ом странака та права не могу уништити или модификовати. Даље, но закоћу о експроприацији зем.т.иште се пресеца и узима без обзира на приватни уговор; но закоиу о механама односио нодизања у извесној близини школе и цркве такође се не може уговором између ириватних лица та забрана предругојачити итд. Но спорни случај не пада у ове законе. Више види о заповедном закону „Тумач грађ. аустриског иакона, ој Деренчина, књ. I стр. 81,