Branič

321

загатићује свака, ма каква била, Државина; и 2-го њоме се нравичиа државина изједначује са својином јер, само ирави соиственик , држећи своју ствар, не вређа с тим туђа ирава, док, на иротив, нравични држалац може, у самој ствари, и не бити љен сопственик, на зато му је бага и потребан одржај да може ностати сопствеником; иначе, он му је излигаан. И кад би се строго водило рачуна о овом наређењу (§ 200), које је конденсирано у § 926 а у речи (...и то држање да је) законо, онда би одржај, као начин прибављања својине, по нагаем законику био илузоран. Ну, да је одржај доиега начин нриоављања својине и но нагаем законику, лако се можемо уверити из комбиновања ових §§ 203 („туђа"), 926 („ноштено"), 927 („с онаквим основом, који би по закону довољан био за прибављање права"), 928, 929, 302 („кад закон нронисује") и § 922 („особито опредељење закона"... добија и прибавља). Ну, односно прибављања државине, својине и других стварних права ваља нам наноменути да нага законик, но нримеру свога изворника, аусгрискога закоиика, разликује, по учењу старије доктрине, г IГ и I и « а с <| и I геп (М и гао(1п8 ас д п I ге и <1л. Под првлм термпном, разуме се аравна (законска) могуИпост да се гато стече, а под другим, начин ирибављања , којим се остварује она могућност. Истина, у нагаем законику та разлика (§ 226) није јасно свуда изведена, као гато је то у аустрпском законику, али она ипак иостоји. Друкчије не би умели то показати него испоређивањем дотичних паређења из оба законика. § 380 аустриски зак. гласи: „Оћие ТНе1 ппс1 оћпе гесКШсће Еглуегћип^ааг! капн кега ЕЈ^епШиш ег1ап§4 \уег(1сп." ') = § 22(! „За свако законо прибављање ствари једие изискује се иуноважан основ и закони начин." § 381 „ВеГ 1геГ81ећеи(1еп Васћеп ћев1ећ1 (1ег ТИе1 ]п (1ег апуећогпеп ЕгеГћеИ, 8Ге 111 ВеаИг ш пећгаеп. Ввз наслова (оенова) и без правнога пачина ариИаељања не може ее задобити никаква својина (влаштина). врднич III ГОД. 22