Branič

423

ио коме би могли своја решења извршивати. Затоје овдашњи трговачки суд тражио од министра иравде, да иодејствује да се ова ствар дишгоматским путем расирави и иаилата од тамошњих судова изврши; и министар нађе да се овакве ствари не могу расправљати дипдоматским путем, већ да се по конвенцији може вршити само пошиљање молаба за службену судску помоћ. Кад тамошњи судови греше против чл. У поменуте кон венције, који је сасвимјасани који гласи: ,,да трошкове око судске помоћи сноси суд који је тражи , а односно трошкова, који се унапред морају положити, оне ће учинити умољени суд. Иста ова начела примениће се и у случају каквог извршења", и кад министар налази да се овакве ствари не могу дипломатским путем расправљати, а ни сам суд нема могућности, начина и законског ослонца своја решења да извршује, — онда, ко ће номенута решења судска извршити и како; ;:ме ли се судско решење оставити неизвршено? Ми мислимо да се овакви спорови , који потичу не из нејасног, већ, можда, из намерно рђавог разумевања чл. ^ конвенције, једино могу расправљати дипломатским иутем и пикојим другим. Како наши адвокати само у кривичним стварима морају заступати ио позиву суда, то ће иа послетку изићи да се ни један неће примити застунања у спору по конвенцији, док му се у наиред не положи иаграда, што би могло велике заплете створити између нантих и тамошњих судова. За то би требало ову ствар расиравити како не би више било узалудне иреииске и спора око тога. П. Ђ. Б. ЦРН0ГОРСК1*! ГРАЂАНСНИ ЗДКОНИК И ЊЕМАЧКА КРИТИКА У књижевноме дијелу иетроградскога дневника „Негок!" од 27 Новембр^ има овај чланак: