Branič

455

не имађаше материјалне силе. Ту еилу оно је могло добити да се удружило са алемством и демагозима, али то су иартије којих се оно гнушало. Одмах за тим оно се удружи са краљевском влашћу, и на место онога иокушаја отпора, сада дође прекомерна оданост. У духу судскога тела има једна контрадикдија, која се састоји у томе, што оно не може да се сложи са апсолутном монархијом, а не може ни да живи без ње. Ми не ћемо иричати оне борбе из XVIII века, којима је оно ишло да ограничи краљевску власт, а себе да утврди. Неки историци све то приписују неким кастинским интересима, а не виде, да се магистратура добро сећала да је некада имала права да се меша у јавне послове, и да је то право припадало само њој. Генерација, која је претходила 1789 години, имала је да реши ово велико питање : да ли ће у будуће у Француској бити монархија апсолутна, или монархија коју ће контролисати независно судско тело ? Али, у исти мах почеле су клијати и друге идеје, и најзад дође моменат, када се јавно мишљење удружи са краљевском влашћу у цељи да иотисну то мешање магистратуре, и у исти мах да се баце обоје на другу страиу, на страну револуције. Магиструру је за свагда оборила Француска револуција. Она јеукинулане само наслеђивање звања и све игго јој је давало карактер какве аристократске корпорације, већ она јој одузе и нраво контролисања закона: једном речи, све опо што јој даваше удео у земаљској политици. Либералне или републичке владе, што доцније дођоше, беху сличне апсолутној монархији у томе, што нису хтеле триети то мешање независнога судског тела, и у будуће беше правило : да магистратура има само да суди сиорове и да нема никакво оружје против владе. Можда су људи из 1789 године превидели благотворни уплив магистратуре на јаван живот. Они, можда, нису ни мислили, да ће у Францускоме друштв) наступити читава серија потреса и револуција и да би магистратура у томе случају била гаравтија стабилности. Они нису мислили, да ће се у Француској појавити диктатуре од сваке врсте, и да би у томе елучају независна магиетратура могла бити чувар слобода. Они нису мислили, да ће се у Француској за кратко време измењати више разних режима и да је у томе елучају независно и чврсто судско тело највећа препрека опасним покушајима и скупоценим утопи .Јчма. Разумнији чланови уставотворне скупштине знадоше добро, да неко треба да има V е 1 о, које би се могло ставити на супрот ћеФовима иолитичких скупштина. али то V е 1 о они дадоше краљу, у