Branič

457

НОВ ФРАНЦУСКИ ЗАНОН 0 ПОДАНСТВУ И НАТУРАЛИЗАЦИ1И Ма колико да законодавац при доносењу извеонога закона обраћа пажњу, да му закон буде јасан и потпун, инак ее у нијвише случајева то не може постићи. Не може се постићи да буде јасан с тога, што се законодавац при утврђивању законскога текста често послужи изразима који његову миеао довољно не обележавају, или се послужи таквим изразима, који имају вишеструко значење. Отуда при примени такога једног закона наступају тенгкоће прп истраживању правога законскога смисла и законодавчеве мисли. Тај Факт опет ојачава се тиме, што се јављају и разни коментатори, који тјединим законским одредбама и изразима нридају разнолики смисао. Из тога наетупа забуна за судију, а услед тога често и иотреба аутентичнога тумачења. С друге стране опет дешава се, да се једно питање не регулише потпуно датим законом. Ово долази пли отуда што законодавац иревиди поједина питања, и остави их нерегулисана, или што не може да предвиди и разне комбинације и компликације, у које могу доћи предвиђена питања са непредвиђенима. Из тих Факата јавља се потреба допуна и измена, а често и потреба са свим нових закона. Тако што год билоје до скоро и са оним одредбама ®ранцуског грађанског законика, у којима се говори о поданству, о условима сгунања и иступања пз тога ооданства, о обиму права, која натуралирирани странци уживају у Францус.кој и т. д. и т. д. Онима, који су из ближе познати са Француским граћанским закоником, морала су пасти у очи она контроверсна питања у чл. 7, 8 и 9 (о вршењу грађанских права и условима ступања. у Француско поданство), као и у чл. 10, 12, 13, 17, 18, 19, 20 и 21, који се односе на друга гштања што улазе у обим питања о поданству и натурализацији. Нама није намера да износимо та поједина контроверсна нитања и разне системе пре длоагене за њихово решавање. То читаоци могу наћи у сваком бољем коментару Францускога грађ. законика. Овде ће бити довољно да изнесемо новије одредбе закона о поданству и натурализацији, који је публикован 28 јуна т. г. Тај се закон састоји из 6 чланова и прелазног наређе ња. Он гласи : Чл. I Чланови: 7, 8, 9, 10, 12, 13, 17, 18, 19, 20 и 21 грађ. зак. модифик овани су овако :