Branič

467

XXII

Кад има места лримени §44 крив. зак., а кад опет примени § 60 и 61 истог закона? (Одлука Каеац. судаЈ М. С. оитужен је за нокушај хотимичног убијства е нредумиигљајем. Како је била доказана ова његова кривица, то га је првоетеиени еуд оеудио на казну од 8 год. робије у тешком окову, подвевши дело нод одредбу § 155 с иогледом на § 44, 60 и 61 крив. зак., и на једину олакшавну околност из тач. 4 § 59 истог зак., јер је био доброг владања. Но Анелациони суд нашао је, да је нрвост. суд ногрешио> што је опт. М. одредио казну испод минимума, који је одређен тач. 3 § 44 крив. зак., јер у оваквим случајима, где је законодавац највећу и најмању меру казне означио, суд има се кретати у границама минимума , и максимума, а не може еићи иснод минимума, па ма колико олакшавних околности имао оптуженик. Али како није било незадовољства држ. тужиоца, то је одобрио иресуду. Касациони суд одобрио је 21 октобра 1888 год. бр. 3781 ову прееуду Апелац. суда од 29 септембра исте год. бр. 1575, али „бвв обзира на аобуду Аиелац. суда, да овде нема м-еста аримени § 6V и 61 крив. зак Износећи овај случај, ми панред имамо да кажемо то, да не делимо мишљење, у конкретном случају, ни Анелационог, ни Касационог суда. Аиелационог зато, што вели : „су % се има кретати у границама минимума и максимума, а не може сићи испод минимума иа ма колико олакшавних околиости имао оатуженик" , јср је његово гледиште противно § 60 и 61 крив. зак., који долазе у гл. V, која говори „о олакшавајућим и отежавајућим околностима". Са гледиштем Касационог суда пак зато , што је у овом случају оптуженик имао само једну једину олакшавну околност — добро владањс из тач. 4 § 59 крив. зак. Ми пак држимо, да примени иоследњег одељка § 44 крив. зак. има месга само онда, кад онтуженик нема ни једну или има само једну олакшавну околност. На против, кад оитуженик има две или више олашавних околности, да треба применити нрописе § 60 и 61 крив. закона. Саопштио Јањић